Ексклузивни нтервју са првом председницом Српске Краљевске Академије научника и уметника, aкадемиком, проф. др Милком Ђукић

Госпођице Ђукић ви сте прва жена преседница Српске краљевске академије научника и уметника можете ли нам нешто више рећи о академији и њеном раду?

Српска Краљевска Академија научника и уметника има циљ да после 126 година, настави да испуњава задатке и обавезе негдашње Српске Краљевске Академије основане 1886. године,  угашене на почетку Другог Светског рата.

Академију је основао и регистровао наш колега академик Драган Дамјановић, књижевник, истраживач хришћанства и доследни следбеник првог председника Српске Краљевске Академије, Јосифа Панчића. Господин Дамјановић са групом академика и оснивача покушава да врати углед и поверење српског народа у једну институцију која је неправедно била угашена давне 1941. године.

Циљеви које је пред себе поставила Српска Краљевска Академија у то време били су да „науку обрађује и унапређује, да поставља и одржава здраве основе научном суду, да обелодањује и изазива научна истраживања у природи, друштву и историјским споменицима, да подпомаже удомаћивање виших уметности, да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, зашта је посебна снага недовољна.“

Данашња Српска Краљевска Академија научника и уметника преузела је обавезу да ове циљеве реализује у савременим условима, у којима се налази српски народ у расејању и у његовој матици, Републици Србији.

СКАНУ намерава да окупља и промовише научне и уметничке потенцијале наших грађана како у дијаспори, тако и у матици, да подстиче нарочито најмлађе, али и све друге наше даровите и вредне људе, да на темељима које су поставили Свети Сава, Никола Тесла, Свети Владика Николај Велимировић, Јосиф Панчић, Милутин Миланковић, Михајло Пупин и многи други, допринесу развоју и угледу Србије.

Доба глобализације доводи до растакања бројних удружења, разбијања породице, атомизације и отуђења појединца од матице, од културних, историјских, духовних основа нашега рода.

Суочена са овом појавом Српска Краљевска Академија научника и уметника учиниће све што је у њеној моћи, да међусобно повеже и окупи што већи број младих стваралаца, у свим областима природних и друштвених наука и уметности, и тиме допринесе удруживању потенцијала неопходног за препород нашег друштва.

Иначе ви сте прва жена академик која је пливала за часни крст?

Заклињемо се Богу са своја три прста, запливаћемо у част Србије, Косова и крста!

Организатори ове духовно-спортске манифестације су Српске црквена општина у Каменици као и општина Нови Сад, пре пливања за Часни крст у освештаној води, служена света литургија. Било је 117 учесника и око 6000 гледалаца.

Реците нам нешто више о историји српске науке и важности српских жена на српско друштво

Највецеи допринос дале су :Анасатзија, Царица Милица, краљица Наталија и Краљица Марија.А о важности рађања И буђења српске жене говорила је И наса прва жена Академик Исидора Секулиц: Пробуди се, српска жено, и куцни по срцу и поносу и друге српске жене, и пођите од огњишта до огњишта, и од гнезда до гнезда и пепелом гушите ватре око којих се мекушци греју и из гнезда бацајте децу која се у име народног завета не крсте..

О развоју спорта и Вашој иновацији кластеру спортских центара?

Модел иновације кластерима у спорту – Предлог сигурних и могућих алтернативних извора средстава да спроведу мреже спортске инфраструктуре, односно изградње и рационализацију усклађену са стандардима ЕУ. Систем менаџмента квалитета је, крајње поједностављено, начин функционирања организације, а повезивање и умрежавање система менаџмента унутар кластера спортских центара може упућивати ​​на стратешког уравњивања и стварања системских основа за развој школа, универзитета и клубова кроз спортску инфраструктуре једне државе.

У циљу задовољења потреба спортиста и грађана у подручју спорта и рекреације, као и подизања функционалности и равномерног просторног размештаја спортско – рекреативних терена и објеката неопходно је утврдити мрежу јавне спортске инфраструктуре, која представља базу за системски планску изградњу, реконструкцију, адаптацију, санацију, одржавање и коришћење јавне спортске инфраструктуре, а посебно објеката од националног значаја на територију Србије. Неопходно је остварити синергију између јавне спортске инфраструктуре и потребе грађана и спортиста за спортским активностима.

Академиче Ђукић можете ли нам за нашу националну ревију „Глас Србије“ и „Краљевске новине“ испричати нешто о познатом научнику Михајлу Пупину.

Данас не би било развоја модерних телекомуникација, мобилних телефона, радара, сонара, савременог рендгена, да није било Пупина. Један кратер на Месецу носи његово име. Пупин је оснивач америчке агенције НАСА. Захваљујући њему, прва страна застава која се вијорила на Белој кући била је српска тробојка 1918. године.

Још се само једном то догодило – две године касније, кад је та част указана Француској. Још мањем броју Срба познато је да Вршац, Зрењанин и Кикинда не би били у саставу Србије да Пупин није лично познавао Вудро Вилсона и ургирао да се Банат не преда Румунији; или да је Пупин био у првих пет најбогатијих Американаца на америчкој листи богатих, али да је несебично све давао Србији и Србима на свим меридијанима. А све је то урадио човек рођен у пространству банатских њива, од неписмених родитеља, само зато што је маштао, гледао у звезде, имао визију и, пре свега, вољу. Пупин је у Америку понео дубоку истинску веру и светосавске идеале и то су били његови животни путокази. Данас, када много лакше можемо да ширимо културу и у свету представљамо своју земљу, ми као да се стидимо себе, а Пупин је цео живот на свим универзитетима и академијама на којима је радио помињао српски народ. Усред Првог светског рата подигао је кредит којим је помагао буџету Србије, уз коментар: ако Србија пропадне, пропашћу и ја. Ургирао је да се Србији шаље помоћ и сам је послао америчке студенте са Универзитета Колумбија да у Србији као болничари 1915. помажу у најгорим данима епидемије тифуса. Несебично је помагао Београдски универзитет и школе широм новоформиране Краљевине СХС.

Како су се Србија и српски народ одужили овом нашем генију?

Тако што после Другог светског рата нико није нашао за сходно да откупи његову кућу, па су сви његови лични предмети изгубљени. Србија нема музеј Михајла Пупина, његова родна кућа постоји у Идвору и уређена је за посетиоце, али је изложба заправо приказ живота Срба у Банату, а не велики музеј који Пупин заслужује. Велики научник је тек недавно добио булевар на Новом Београду, и то само зато што је дошло до смене идеологија. У школама, мало смо учили о њему, заправо од њега. Генерације нису разумеле да се национални циљеви остварују знањем и добрим везама, које се, опет, граде на међусобном поверењу и интересима. Пупин је управо то имао у виду и несебично је то користио за добробит српског народа, не тражећи ништа заузврат. Где су нам данас људи попут Пупина?

Можете ли нам нешто више рећи о женама у спорту и војсци Србије

У Војсци Србије постоји нешто више од 200 жена официра, а међу њима нема ниједне с највишим – генералским чином, док има три жене са чином пуковник.

Прва од три жене са чином пуковник је Катарина Штрбац (50) која је од уласка у војну службу 1989. до данас прошла напоран пут, али је стигла до титуле доктора наука и учешћа у тиму за преговоре о уласку Србије у ЕУ.

Чин је добила пре седам година, а једина жена пуковник била је до пре неколико месеци.

Прва класа жена на Војној академији у Београду примљена је 2007. године, а од прошле године девојке могу да се уписују и у Војну гимназију.

Ако погледамо свет кроз очи жена, видимо да разлика између полова и неприхватљива неравноправност опстају у свим земљама. Упркос оствареном напретку, проблеми жена још увек не уживају највиши приоритет. Жене су суочене са дискриминацијом и маргинализацијом на све начине, питања права жена су глобална и универзална. Дубоко укорењени ставови и праксе одржавају неравноправност и дискриминацију жена, у јавном и приватном животу, спортском и политичком готово у свим деловима света.о женама у спорту представља допринос статусу женама које не траже ништа више од онога што припада сваком људском бићу – исто место под сунцем.

И за крај закључка желим да кажем да би се Вама поносиле све српске царице и краљице драга Мајо, јер Ви сте светлост српског рода и српска Јованка Орленка јер Србији треба револуција рађања!

 

Из пете књиге “Где су нестали витезови?”, посвећено поплавама и Обреновцу

 

Будимо људи!

 

Љубав је душа генија.

Од највеће барке

био је то српски потоп.

Плаво небо и земља се распала.

Читава вечност суза по нашем Обреновцу.

Спокој духа и бол умрлих вечни је трен и бол српског рода.

Људи стоје на врховима кућа.

Српски вавилон, да се Срби уједине.

Да уједине Хришћане на Балкану.

 

Ткиво пролазно небеских душа остаје у води.

Да помири зараћену браћу и отера бомбе.

Режисер се труди да ови пастири добију свој мир.

Сила Божија јутарњег неба.

Србија за помоћ вапи!

О вапај титраја,

Дамар у васиони ствара,

Одзвања туга а ми желимо спас, мир и слогу.

Браћа да воле, људи да воле, без обзира на нацију.

Деца су страдала, пливају мртви,

Пси плачу а птице певају жалопојку.

Да ли је то пут процвата или понора Европе?!

Помози свете, уједини се!

Бог је већи од снаге, силе и сваке нације.

Тај режисер даје слабима помоћ,

уједнињује зараћене .

Земља је распукла.

Част херојству и човечности,

О, витезови хуманости !

Плаче небо.

То је опомена за све нас, за све векове.

Добре људе јеванђеље себи зове.

Спаси нас, мили Боже!

Србија за помоћ вапи.

Тужно и болно Обреновачко пролеће.

Тај вапај дамар душа умрлих одзвања у васиони и моли за спас.

Деца су страдала.

Мук.

Пливају умрли.

Јецај детета за мајком,

Брата за сестром.

Старац са шездесет лета, иконостаси пливају.

Душе анђела лебде.

Како је било Јапану.

У једном дану уједињени Срби, Хрвати и Словени,

у спас од природе у поптопу сви су ту.

Мач природе и бол народа.

У борби добра и зла.

Род грожђа и планинска кућа,

Плишани меда и школа,

све је потопљено.

Бог нас опомиње.

Треба нам уједињена Европа ,

Пут хришћанства и природа поручује.

Јерусалим, Москва и Тел Авив,

Њујоршки Срби за Србе.

Уједнињени европски народи пристижу.

Руска мајка нам шаље своју децу у хеликоптеру и спасава нас и храну нам носи.

Кина, хумана и велика уз нас је стала и пуно нам помогла.

Васељоно ми смо само људи са свима једнаки, хвала ти на помоћи.

Нама је вода дата да створимо мир Балкана.

Зашто?

Гладни, болесни, са потопљеним кућама и умрлим најмилијима,

јесу наши Обреновчани.

Природа нас све опомиње.

Киша гласови су туге векова.

Спас нам дају духови светих предака.

Свети Сава, Тесла , Пупин, Мика и Десанка сви тихују и моле сада за нас.

Патријарх Павле ту је за нас и стаје киша.

Рекао би он а небом одзвања: Будимо људи!

То нас природа и светим крилима Арханђела Михајло опомиње да чувамо нашу Србију,

Да ми носимо мир Балкану и слогу Европи,

да будемо пример свету,

да идемо путем истока и мира,

да нам Москва буде путоказ ,

да умемо и знамо као Индија све да волимо.

ЕУ и УН помози малом народу, помози малој деци само да живе!

Нашем малом витешком и часном народу,

дај да живи частан живот домаћина и витеза.

У једном дану отишла је школа, спортски клуб и болница,

умрла је бака и дечак,

умрли су они који вечно у програм српском ће да трају.

Изградимо куће

На овом нашем Балкану и малој а часној Србији.

Уједините се све нације,

ми Срби молимо за спас!

Децо Европе, Азије, Африке, Америке и Аустралије, уједините се

и помозите малом витешком сељачком и сада јако угроженом српском роду.

Гину млади.

Вода јака као опасни авиони све испред себе носи.

Нека то буде подвиг на који ће грађани света и за двеста година бити поносни.

Африко ти знаш,

ти болујеш,

ти разумеш,

извини што те ми некада нисмо чули,

ми Европљани некада не умемо да те чујемо,

извини гладна и угрожена Африко!

Ганди је био за мир!

Ова поплава је опомена за све нас у Васељени,

то природа сама прогорава.

Будите хумани, прогутала је водена стихија све нашим људима,

зато будимо људи Васељене,

помогнимо угроженима и будимо људи!

Речи не могу описати бол.

Као милосрдни анђео гледају нас сви настрадали од водене стихије.

Они су платили за све нас,

за све грехе наше мале нације,

нашег Балкана и Европе,

за све нас горде у целом свету,

јер природа се буди и тражи мир.

За свако мртво треба ново рађање.

Зато универзално природа нас опомиње на рађање,

на љубав на добро.

Сила зла,

када биљку не разумемо,

сила зла када екологију не поштујемо,

морамо прислушкивати природу

и загрлити добро у сваком човеку.

Следимо добро, помозимо.

Будимо људи!

Србијо, буди васкрсла православљем као у време Светосавља,

издгини се и помози свој род.

Србијо буди крилатица добра,

као у време Светосавља.

Хвала руским херојима, израелским добротворима, јапанским, кинеским, америчким и европским хуманистима.

Америко води те Обама , ми јесмо мали

али погледај нас и помози,

благословена Америко буди у име добра!

Ми људи Балкана знамо шта сећање носи,

колико гробова имамо закопаних,

душа васкрсла Балканских

за помоћ те моли свете!

Бог упозорава, природа се буди и правду у име душе предака светих тражи на Косову и пољима Метохије.

У име свих девојака, у име цвећа, у име хришћанства .

Стишала се киша и не бојте се Сунце се рађа.

Русијо мајчице, Европо сестрице, Амерички оче, Африко најмилија, Азијо брате, кумо мила из Аустралије,

помози нам!

Ми смо људи Балкана и у једном дану потопила је киша нашу Србију.

Можда је киша ту да опера све наше народе Балкана и све наше бомбе.

Вапај хуманости.

Преумљена душа је спремна да буде јака тако и

Србија.

Србија захвална свету, на помоћи,

на хуманости.

Будимо људи!

Вода је као небо.

Десет заповести живимо,

будимо хумани!

Будимо људи!

Балкан плаче.

Деца Балкана су сложна .

Хвала ти, мили Боже!

Уједињена су разједињена браћа.

Срце хуманости трепти целим Балканом.

Ово је опомена тајна природе и казне за све нас

путем тешке мутне воде.

Волимо ми оне који су нам кумови,

Грци, Арапи и Аустралијанци,

волимо ми људе.

Отаџбино волимо те!

Зато будимо људи!

Ветар носи дечији плач до Европе и мајки света.

Вода је опомена.

Будимо људи!

1 Comment on "Ексклузивни нтервју са првом председницом Српске Краљевске Академије научника и уметника, aкадемиком, проф. др Милком Ђукић"

  1. Sve reci hvale za prvu predsednicu, prijatan i sadrzajan interviu, zelim joj da istraje u svojim idejama i idealima, da prave vrednosti budi iznad interesa jer jedino tad istina moze postati kolektivno dobro, svako dobro Danilo Lalicic

Comments are closed.