Сензационално: Ускоро у штампи нове историјске и уметничке истине велике Жупаније – жене Стевана Немање

Анастасија мајка свих Срба

Отелотворења и амајлија за сваку српску породицу о византијској принцези кћери цара Романа, светици и монахињи, мајци Светог Саве и два српска краља Вукана и Стефана и две кћери монахиње Ангелини и Вуки

У припреми је за штампу нови роман Драгана и Стефана Дамјановића, оца и сина, академика и свештеника под радним насловом ,,ЗАВЕШТАЊЕ Свете Анастасије српске“. Ово је први роман о Мајци Православних Срба, светој Анастасији, иако су у претходном, такође на ову тему, изнели много истина до сада непознатих нашој јавности. А шта је повод скорог објављивања овог ,,прекомпонованом,, романа. Чак 98 одсто анкетираних грађана, који су се изјаснили да су Срби, у пролеће 2002.године, није знало како се зове мајка Светог Саве, нити су било шта о њој могли да наведу. Готово исто толико процената није умело да каже ни где је створена прва Српска држава. Ово је био само један у мноштву разлога да се, на основу релативно скромних   историјских података, скине вео са енигме ко је била жена Великог жупана Немање,   па и сама светица, чије је монашко име Анастасија.

Њен животни пут био је прожет златом и крајњом оскудицом, ружама и трњем. Иза сваког   поступка ове владарке и монахиње, била је чежња да све учини, а да се не огреши о Божије заповести. У томе је увек успевала. То што је била једна од најобразованијих жена свога времена, није јој била препрека да и у најбаналнијим ситуацијама у животу остане високо изнад свих   нељудскости, примитивизма, похлепе и мржње. Она никога није мрзела, а волела је све. Она није била српкиња пореклом, а читав живот посветила је васпостављању Православља међу Србима. Таква је била и као владарка, и као мајка и супруга три принца, и као монахиња. Она је и данас анђео међу небеским анђелима, а светица међу богочежњивим Србима. Дискретна и ненаметљива, својом скромношћу измицала је пажњи историографа и свога, а и времена у којем ми живимо. У сваком погледу, пред нама је жена каквих ни пре, а ни после ње, међу Српкињама није било.

Света Анастасија, византијска принцеза Ана, жена Немањина, творца Српске државе, мајка Светог Саве, оснивача Српске православне цркве и просветитеља, мати Стефанова, првог Српског краља, и мајка Вуканова, владара Зете и Далмације, најзагонетнија је личност средњевековне Србије. Све што знамо о њој говори да је у потпуности живела по православним канонима, па је била при руци свим Немањићима свога времена, присутна у најважнијим њиховим одлукама, али с друге стране, она је, како јој је вера налагала, као жена, супруга и мајка,   била толико дискретна и далеко од јавности и историчара, да су писани трагови о њој оскудни.

Дугогодишње живљење на двору у Расу, са свим владараским почастима и обавезама, Ана је с лакоћом заменила за монашку одору. У манастир је отишла истовремено када и њен супруг Немања, потоњи монах Симеон. У непрестаној молитви пребивала је као монахиња пуне четири године, до упокојења. Из манастира је помагала многима да се излече од најтежих болести. Њене молитве спасавале су све који су јој се, у невољама, обратили. Била је миљеница Мајке Божије, и ова јој је повремено говорила о временима која ће доћи, дајући јој дар пророштва и дар општења са децом и супругом који су били далеко од монашке келије у Топлици.

Проучавајући живот Свете Анастасије долази се до сазнања да је ова светица највише допринела да њен син, принц Растко, оде са двора као младић и замонаши се на Светој Гори. Она је стајала свим својим бићем и иза градње Хиландара. Само њој монах Сава поверио је највише тајне о православљу и месту српског рода у историји Божјег света, о чему говори и књига ЗАВЕШТАЊЕ Свете Анастасије Српске, коју ће ускоро штампати наша издавачка кућа и књига се појавити на киосцима широм Србије.