ПСОГЛАВ

Проблем је, у ствари, што мислимо да знамо. Што мислимо да можемо да знамо. У тој саообмани лежи целокупна релативност окружујуће реалности. Не верујете? Хајде да погледамо!

Реално, шта знамо? Молим вас, прихватите се телескопа те осмотрите то дивно звездано небо. Ту предивну Галаксију без краја. И, сада, реците сасвим искрено – шта знате? Или, боље – шта то па можете да знате? Творца те Галаксије… дајте, молим вас!?! Но, погледајмо даље!

Морал? Ха, то је шкакљива тема! Та погледајте молим вас најскрушенију међу вама и знајте да би таква горела на ломачи због неморала колико пре пар векова. У оно сретно време када су се ствари знале, када Космос није био безграничан и када је ломача била аргумент per se око свих недоумица поводом вере и морала. Једноставно, зар не?

Религија? То би била дијалектичка тема. Осетљива за оне који је не познају али скарадна за оне који мисле да је знају. У сваком случају, погледајмо поново експериментом колико заправо знање ту нечему користи. Постоји једна планина недалеко одавде која је именом Мањача. Ту живе разни али погледајмо најпре две бабе. Обе се презивају на „ић“ али је једна Римокатолкиња док је друга Православна. Оно што би било питање за милион долара јесте – колико било која од њих, те даље, и сви они који се презивају на „ић“, знају о Тринитарној догми те о исхођењу Трећег лица (или боље рећи личности) у том једном Божанству а што је било од круцијалне важности те далеке 1054. када је створена та шизма тако да те две баке иако се обе презивају на „ић“ те даље, припадају истој грани Словена, јесу у супротним, не ретко и супротстављеним, теолошким таборима? Сасвим логично би питање било, ако није знање, шта је онда то што једну одводи у катедралу а другу у цркву? Једну код свећеника а другу код свештеника. Нешто јесте… али знање то свакако није, сложићете се!

Мишљење да можемо знати доводи до апсурда где је сада „научно“ доказано како је Христос рођен 4.-те године пре Христа! Дијалектично, рекох ја. Но, оно што би било занимљиво у том добу Христа без Христа а пре Христа би било Кеплерово тумачење комете коју су видели Мудраци са Истока. То свакако оне две баке са Мањаче не знају што их никако не спречава да одлазе у своје различите таборе док зналци путовања те далеке, како временом тако и простором, комете или планете, дискутабилно је то сада, оснивају неки нови табор те смело закључују како је религија „опијум за масе“! Једноставно, они о њој знају све те тако, прозревши је у целости, гордо и закључују. Што би нас временски одвело у неку не тако далеку прошлост где и лежи сва трагичност нашег „знања“ оличеног у деловању оне две горе поменуте бабе.

Прича се да је то било 1953. године када је последњи Псоглав напустио Космај, када је последње огњиште замењено Смедеревцем и када је Савановићеву воденицу, недалеко од Зарожја, одменио електрични млин те, последично томе, самоуслуге које су нудиле хлеб сваке врсте. До тада Авала је била препуна вампира и вукодлака, још се и данас памте вештице са планине Злот док је поменута воденица ушла у анале наше књижевности захваљујући Миловану Глишићу. Но, времена су се променила! Неко је одлучио да укине религију „опијум за масе“ те да масу просвећује и едукује. Од тада Бог није смео постојати те је и Псоглав интерниран са Космаја. Чини ми се да су га назвали гулагом или петоколонашем, нисам сигуран. Просвећена маса је даље укинула огњиште док се завичај од тада воли једино ако се у њему и не живи. Тако је Космај постао туристичка атракција те се свако диви лепотама тог краја. Свако, али не и они који живе тамо! Наместивши Смедеревац те окачивши „грабуљу“ на кров, просвећена маса подавалског или подкосмајског дела наше просвећене земље могла је у миру пратити ТВ Дневник у 19:30! Где су јој просветитељи тумачили оно што су ови живели, или бар требали да живе. Но, било како било, маса је барем била просвећена! Барем је била сигурна у реланост која ју је окруживала. Пред тако сигурном масом, Псоглави су посустали. Они су једном за свагда напустили Космај. Оставили га да буде тек туристичка атракција оних којима ни Галаксија није непозната. Који су просвећени те самим тим – знају све! А, да ли…

Мислите о томе!

Јереј др Угрин Поповић