Данас, када се Србија и Срби налазе на историјској прекретници и у ситуацији да у сопственој држави постану национална мањина, има ли пречег задатка и обавезе вођа српског народа од тога да заштите српску породицу, да нахране српску децу, да дају подршку мајкама Србије и стану у одбрану умирућег села?
Минут је до дванаест да се организујемо и сачувамо вековна огњиста, да сачувамо српску колевку. Како живети у околностима кад као да свуда око себе чујем крик умурућег народа и јецај нерођене деце, оне која нису угледала овај свет због немаштине својих родитеља, због осуде најближих сродника који су нерођено дете осудили на смрт не желећи да неко поремети њихов комфор, да ускрати део наследства и, наравно, да задовољи егоизам који се одавно надвио над мојом Србијом. Над мојом Србијом која је само пре нешто више од пола века била извор живота, извор радости, где су оранице биле пооране, куће мале али пуне деце, шљивици пуни окопаних воћака, обори пуни и срца и душе чисте и несебичне.
Ко је крив за суноврат једног народа, ко је крив за нестајање једне нације више, то више није ни битно, битно је да нас нема, да нестајемо полако али сигурно. Вреће новца може ова држава да уложи у подстицај рађања, али ако држава не нађе начин како да промени статус породица које већ имају више потомака, како од социјалног проблема и социјалних случајева такве породице прогласити националним херојима од обнове становништва неће бити ништа.
Зато први и прави циљ Владе Србије мора да буде формирање министарства за породицу, и фонда за национални препород српске породице. Министарство за породицу требало би да буде светионик обнове породице, јер само здрава и стамена породица могу да се изборе за богату и успешну Србију. Нажалост, и данас постоје лажни душебрижници и борци за права вишедетних породица који покушавају да на муци тих људи који можда данас немају новца да својој деци обезбеде парче хлеба, да на злоупотреби њихових имена граде своје куле и палате. Зато и верујем да држава треба да буде носилац целе ове борбе јер треба постићи циљ, решити проблем и не дозволити злоупотребу тих породица.
Премијер и председник Србије треба да буду на челу борбе за обнову становништва, а Српска православна црква на челу фонда за обнову српског народа. Због чега Православна црква? Управо због тога што ни један народ ни национална мањина не нестаје као српски народ.
Ово је пресудан тренутак, можда и последњи. Нажалост, будуће генерације неће имати ову шансу да спасу народ од изумирања и нестајања. Доживећемо судбину несталог народа, а српски народ то није заслужио.
Драга браћо и сестре Српкиње, драга децо, моји часни Српчићи, сачувајмо наше име, сачувајмо крсну славу, позовимо у помоћ нашег светог владику Николаја који нам је у аманет оставио да се сложимо, обожимо и умножимо, помолимо се за мајку Југовића која јеца за нерођеном децом, помолимо се за Анђелију Мишић која позива мајке Српкиње да рађају децу, а тринаест Српчића мајка нашег војводе дала је отаџбини. Сетимо се и свих оних људи који нису постали родитељи, а желели су, помолимо се за све српске мајке, помолимо се за Србију и за српско село, да нам куће буду пуне дечјих осмеха и дечје граје.
