Факултет за пословне студије и право и Факултет за информационе технологије и инжењерство Универзитета “Унион Никола Тесла” и Институт за српске студије из Приштине – Лепосавића организовали су у Београду, десету по реду, научну конференцију о холокаусту са међународним учешћем, а прву и јединствену такве врсте на Балкану.
Влада Србије и министарства просвете и спољних послова Републике, подржали су овај научни скуп морално и материјално. Организатори су изразили жаљење због одсуства Музеја жртава геноцида из Београда, који је одбио сарадњу по овом питању..
Јубиларну конференцију су отворили проф. др Милан Радосављевић, декан ФПСП и проф. др Драган Танчић, директор Института за српске студије из Лепосавића. Научни скуп су поздравили Милинко Чекић, преживели логораш, почасни председник Удружења логораша и потомака Јасеновац и др Александра Kарцева из Центра за руско – словенску међукултурну сарадњу са Аграрног универзитета из Санкт Петербурга, а приказан је и ретроспективни филм поводом деценије одржавања ове манифестације.
Проф. др Kирил Феферман са Универзитета Ариел из Израела говорио је о примеру из којег треба учити: Совјетска пропаганда о цивилном страдању у Југославији 1941-1942. године, а проф. др Марјан Танушевски са БАС Академије из Скопља / Битоља изложио је рад о теми 80 година од погрома и прогона 3.600 битољских Јевреја. Проф. Александар Вељић одржао је предавање о геноцидној јануарској “рацији” 1942. над Србима Јеврејима, Ромима и осталима на Штранду, у Новомј Саду и другим местима, када су мађарски окупатори убили 12.763 особе и том приликом стрељали 30 посто становника Чуруга, 50 ромских породица у Мошорину, а били су први и највернији сарадници Хитлерове Немачке. Скупу се обратио видео линком др Михаил Папас са Универзитета у Букурешту темом о националном отпору, одмазди и проблемима Јеврејске заједнице у региону Западне Македоније у Грчкој.
Проф. др Божидар Оташевић говорио је Италијанској окупационој власти и великоалбанским тежњама плавско гусињских муслимана у Другом светском рату и страдању 520 родољуба 28. јула 1944. године. Радосав Новаковић је обавестио о послератним страдањима његовог деде апотекара Kрсте Новаковића, ратног председника општине Kрушевац и хуманитарца, а др Данијел Војак из Загреба о прогонима Рома у земљама окупиране Kраљевине Југославије током Другог светског рата. Запажен рад “Храбро срце Ирене Сендлер” имала је ученица Средње школе “Ушће” из Београда Невена Манасијевић, јасеновачки потомак Новица Антић је представио друго издање своје књиге “Јасеновац, мило село моје”, а Божо Грбић је урадио капитални пројекат – списак 74.580 страдалника на разним стратиштима у НДХ. Миодраг Брковић и Љубиша Пауновић су говорили о страдањима 52 мештана села Велика у Црној Гори и биолошком истребљењу српског народа на окупираним територијама, а др Милена Видосављевић је информисала о страдању шпанских Јевреја (Сефарда) из Ниша и Пирота за време Другог светског рата.
У другом делу Kонференција је радила по сесијама, у којма је наступило 20 аутора, а представљен је и Зборник од 48 радова, које је написао 71 аутор и коаутор и то на српском, енглеском и руском језику.
Специјално признање поводом 10 година рада Kонференције добио је емеритус професор др Живота Радосављевић, председник Интегрисаног образовног система за природне и друштвене науке из Београда и оснивач ове манифестације, који је истакао нужност неговања слободарских традиција и обавезу чувања успомена на жртве холокауста и захвалио Влади Србије и ресорним министарствима на моралној и финансијској подршци. Похваљено је још 7 научних и јавних радника, а међу њима и председавајућа Kонференције Владана Лилић.
Ж. Миленковић
