На самом југоистоку Српске Републике, на граници са Црном Гором, а у горњем Подрињу, поносито стоји овај малени град. Место мојих првих корака и првих речи. Посебне емоције везују за њега али не и другачија улепшана слика. Јер Чајниче је све, само не обичан и мали град.

Кажу да назив потиче од речи чај-вода и нич-добра, дакле добра вода. Драгуљ, готово потпуно одсечен од света, нарочито након рата када је изгубио и аутобуске везе са својом околином. Али његова одлична позиционираност између Вишеграда, Фоче и Пљеваља у Црној Гори, чини га одличном успутном станицом на самом путу до мора. Средиште је и истоимене општине.

Брда су се сјатила око чајничке котлине, попут горостаса и краљевске гарде, чувајући га од хладних ветрова. Налази се на око 816 метара надморске висине, идеалној за људски живот, између планина Цицељ и Чивчи брда. Река Јањина, десна притока Дрине, вијори кроз градић својим танким слапом.
На овај склад природе ретко ко остане имун. “Мала Швајцарска”, како га неретко зову, најлепша је на пролеће када се природа буди и зими када све обели, па град постане окружен великом снежном завесом. Дубоко увучен у котлину и окружен околним брдима, тада добија посебно рухо које овдашњи носталгичари и када оду далеко, заувек упамте.

Место је као из бајке. Црногорична шума јеле, смреке и бора даје посебну ноту хармоније. Очараће вас, а да нисте трепнули. Ако вас пут икада нанесе према Чајничу, бићете задивљени првим погледом на овај скривени град – у чаши “четине”. Осећаћете се као да сте код куће. Људи које видите биће вам попут рођака или комшија. Гостопримљивост и достојанство су њихове највидљивије особине, а саосећајност и урођена доброта нешто са чим се сусрећете већ на други поглед. Ретко се деси да неки гост дође и оде гладан и жедан из кућа ових домаћина. Кафа се пије готово у литрима, а ракија је градски понос и нешто чиме се скоро сваки домаћин дичи. Први поглед пада на брдо Цицељ и стари хотел “Оријент”, у којем су се некад на игранкама веселили млади 70-тих и 80-тих година. Препознатљива слика на улазу у место, хотела који као да лежи на зеленој тапети од шуме, на жалост је нестала, заједно са изгорелим кровом. Нарушена је негдашња слика града. Срећом, остале су фотографије.

Воће се овде не прска, а кромпир мирише. Храна се слободно може назвати органском. Чувене су кифле из старе пекаре која постоји још од пре рата. Њихов мирис се изјутра шири по улици. Боровнице, шумске јагоде и чувени вргањи, шумско су богатство овог поднебља. Могу се купити уторком, на пијаци по врло ниским ценама.

Посластичарница Атина “крије” сладолед какав само овде праве. Власник има мануфактуру и сопствену рецептуру стару преко 50 година. Када окусите овај сладолед, настаје симфонија укуса и разлива се по непцима препознатљива арома ваниле. Она остаје вечно у сећању, нарочито ако сте га пробали још као дете. Шампита и кремпита су такође неприкосновене. Како мештани сами кажу – “нема ни на Башчаршији оваквих”. У “Атину” се доводе гости када желе да се импресионирају. Пиће у кафићима врло је јефтино, па се флаширано пиво може попити за око 2 конвертибилне марке, точено за око 1,5км. Обична кафа стаје 80 фенинга, а еспрессо је 1км. Ако се питате где појести – има више простора са брзом храном, пљескавицама, ћевапима, пицом, питама.

Чајничани засигурно имају укуса и добар стил за одевање (очигледно је и да им је стало до тога да добро изгледају). У продавницама одеће можете пронаћи све што вам је потребно. Једна од њих са срећним називом “Фортуна” излаже комаде по врло пристојним ценама, а љубазна газдарица упутиће вас на последњу моду.

Поред обавезне поподневне кафе, петком је излазак обавезан. Слика славља и весеља се најбоље уочава за време великих хришћанских празника – Божића, Васкрса или надалеко познатог традиционалног скупа за време Мале Госпојине, када дође највише људи и када се у свет пошаље најлепша слика нашег града.

Главна улица Краља Петра И Ослободиоца кружи око маленог центра града. У близини Трга јунака налази се ловачко друштво “Цицељ”. У самом центру је Дом културе. Ко год дође у Чајниче, без изузетка се одушеви. Стара зграда средње школе којој је истекла гаранција на 100 година има препознатљив аустријски стил и још увек се добро “држи”.

Чајничани су изузетно талентовани спортисти, музичари, писци, певачи, фолклораши, плесачи, приповедачи… и људи који се некако – увек и свуда снађу. Ово мало место изнедрило је велики број дарова свету, а који су своје прве спортске (и уметничке) кораке започели управо у сали чајничке Основне Школе. Чајниче је (како кажу) познато и по природно лепим женама… Планинарско друштво “Вијогор” , такође, врло је активно, с обзиром на природу која не сме остати неоткривена. Врло су призната и фолклорно друштво, одбојкашко, фудбалско… Код кафане “Ловац” можете се дословно сагнути и напити воде из реке која пролази тик уз објекат и у којој посетиоци неретко лети хладе пића. Ова вода из врела надалеко је чувена.

16 СТВАРИ КОЈЕ МОЖЕТЕ ДОЖИВЕТИ У ЧАЈНИЧУ:

1. Осетити природну гостопримљивост Чајничана (они ће вас и “најести” и “напити” и учинити да се осећате угодно);
2. Кафа у 12х, у кафићима (скоро) сваког дана готово је ритуал;
3. Кафа у башти испред старог хотела – по сунчаном дану;
4. Сваки велики празник – Божић, Васкрс, Мала Госпојина (21. септембра), празник рада – када град постаје слика радости и призор сусрета људи из града, околине и суседних земаља;
5. Органска храна – у сваком смислу речи;
6. Пробати сладолед и/или тулумбе у посластичарници “Атина”;
7. Уживати у чарима доброг пива и других пића – овде су цене ниже него било где, а добар провод загарантован;
8. Пробати домаћу ракију коју домаћини сами праве;
9. Роштиљање на пољанама на ободу града је посебан угођај. Атмосфера се неретко допуни музиком хармонике или гитаре;
10. Посетити базен у шуми са речном водом, потпуно откровење за љубитеље природе;
11. Доживети „зелени зид“ планине Цицељ на којем лежи трим стаза и малено шеталиште;
12. Чајничка шума; Она посебно мирише и има душу која се не може описати. То се мора осетити;
13. Уколико сте љубитељ планинарења, упустите се у обилазак планине Цицељ (1433м), Чивчи брда (1326м) и Стражице (1464м), окосницама чајничке околине;
14. Издвојите време за видите Млин-Ваљарице и борбу бикова на Метаљци, граничном прелазу ка Црној Гори;
15. Посетити Брезовице, село Старониће, Поникве и околну природу пресечену речицом;
16. Посетити храм Пресвете Богородице Чајничке – нову и стару цркву;

ВЕРСКИ ТУРИЗАМ
Верски туризам је изузетно заступљен. Црква Пресвете Богородице Чајничке најлепша је метафора овог места. Икона пред којом су се дешавала, а и данас се дешавају чудесна излечења, једна је међу најпоштованијим међу православним живљем. Постоје записи о људима који су, са вером и искреном молитвом прилазили икони, добијајући исцељење и благослов. Њен значај истицао је и Владика Николај Велимировић у својим списима.

Поклоничка путовања, рецимо према Острогу, као незаобилазну одредницу пута стављају Чајничку цркву. Људи из разних крајева света, са других континената, али и народи друге вере, долазе да се искрено помоле. Познато по икони Мајке Божије, било је најчувеније ходочасничко место старе Југославије након Острога. Црква је увек била чврсто тло и несаломиво прибежиште Чајничана. Заједништво се сачувало, а кандила ове цркве светле, чини се, јаче него икад.

Ова несаломивост и дух заједништва се поготово виде за време празника, великих православних, нарочито за време Мале Госпојине, када град постане велики сајам и седиште људи који воле живот. Слика града тада постане шарена и најчешћи је мотив на разгледницама.