Савез ратних војних заробљеника и њихових потомака Србије одржао је годишњу скупштину на којој је усвојен извештај о раду и финансијском пословању и план рада за ову годину. Главна активност ове организације је наплата робовског рада неколико стотина хиљада људи у Немачкој за време Другог светског рата. Према тачки 7. Женевске конвенције из 1949. године ово право имају заробљеници и њихова деца и унучад од 1941-1945. године.
Југославија је приступила конвенцији 1950. године, али до сада права ратних заробљеника нису остварена у Србији. Скупштина Савеза је једногласно одлучила да упути захтев Народној скупштини Србије да донесе Закон о исплати робовског рада и регулисању односа по том питању са Немачком. Члан 60. Женевске конвенције одредио је висину дневнице почев од осам круна за војнике, што би изнело око 11.000 евра плус камате, а то би укупно било око 170.000 евра. Дневнице за подофицире и официре су такође одређене, а за генерале износи 75 круна.
Једино Срби у бившој Југославији нису остварили ово право. Савез је поднео и тужбу Суду у Стразбуру пре две године. По својој евиденцији око 143.000 ратних заробљеника је одведено у Немачку, од којих се 100.000 није вратило после рата. Своју докуметацију о ратним заробљеницима поседује и Црвени крст, а подсећају се грађани чији су преци били ратни заробљеници да поднесу доказе о томе.
Скупштина је усвојила захтеве који ће бити послати Влади и Народној скупштини Србије.
-Треба законски регулисати робовски рад заробљеника и њихова права за накнаду штете, а робовски рад одвојити од ратне штете. Србија треба да одпоштује Женевску конвенцију и да регулише права ратних војних заробљеника и њихових потомака. Захтевамо и ангажовање једног члана Управног одбора Савеза у рад комисије Владе Србије за решење овог проблема. Скупштина је констатовала да треба користити и искуства других земаља у примени Женевске конвенције и регулисању права ратних заробљеника и њихових потомака, а конкретно Пољска је обећала подршку Србији по том питању, каже председник Савеза ратних војних заробљеника и њихових потомака Србије потпуковник у пензији Милосав Ђорђевић, родом из Разбојне, код Бруса.
Савез је регистрован у АПР 2011. године, а постоји 50 година.
Ж. Миленковић
