Ивана Прлина Никодијевић, рођена 1978. године у Јагодини.
Живи и ствара у Швајцарској.
Члан је Удружења српских писаца Швајцарске и књижевног клуба
„Мирослав-Мика Антић“ из Инђије.

Пише духовну и љубавну поезију, која је превођена на руски и на грчки језик.
Заступљена је у неколико зборника и Антологија и у часописима духовне тематике.
Духовне песме јој се компонују и певају на Светим Литургијама.

Добитник је неколико награда и признања.

Објавила је књиге духовне поезије:
„Покажи ми пут“ и ”Песмом славу проносим”,
као и коауторске књиге љубавне поезије:
„На звезданом јастуку“ и “Најлепше је песма бити”.

 

СВЕТОМ АПОСТОЛУ АНДРЕЈУ ПРВОЗВАНОМ

 

СВЕТИ АПОСТОЛЕ,
ПРВОЗВАНИ АНДРЕЈЕ,
СЛАВА ТИ И ХВАЛА
У ВЕК ВЕКОВА.

СВИМА, КОЈИ СЛАВЕ ТЕ,
ТИ ЗАШТИТНИК БУДИ
И СВЕТЛОМ ОБАСЈАЈ
СВАКОГ, КО ТЕ ЉУБИ.

О, ЧУВАЈ И НАШУ
КРАЉЕВСКУ ПОРОДИЦУ,
ДА РАДОСТ БУДЕ
НА ЊИХОВОМ ЛИЦУ,

ДА НАПРЕДНИ БУДУ,
ПОШТЕНИ И ДОБРИ,
ЗДРАВЉЕ ДА ИХ ПРАТИ…
ТИ ИХ, СВЕТИ, ВОДИ…

 

ДВЕ СИЛЕ

Две се силе боре
у мојој слабој души:
једна – Богу диже,
друга – до дна руши…

Две се силе боре,
а у мени бура;
једна – добро чини,
друга – у грех гура.

Две се силе боре,
ја у страху гледим
која ли је јача,
што ће да победи…

Две се силе боре…
О, помози Боже,
да победи добро…
Ти – умеш и можеш!

 

ВРЛИЧКОЈ ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ

“АЛА СМО СЕ НАГЛЕДАЛИ ДИКЕ,
У ВРЛИЦИ КОД СВЕТОГА НИКЕ”
– ТО СУ РЕЧИ ПЕСМЕ ШТО МЕ ПРАТИ,
ПЕСМЕ, ШТО У РАНО ДЕТИЊСТВО МЕ ВРАТИ.

ЈА ЈЕ СЛУШАХ У КРИЛУ ПРА-БАКЕ,
И ЗАМИШЉАХ ЦРКВУ КО ИЗ БАЈКЕ.
И ЗАМИШЉАХ ДИКЕ ТОГА ДОБА:
ВРЛИЧКЕ ЧУВАРЕ ХРИСТОВОГА ГРОБА.

ТУ СУ СЕ БОГУ МОЛИЛИ
МОЈИ ПРАДЕДОВИ,
А У ДУШИ ПОНЕЛИ ЈЕ
ЊИХОВИ СИНОВИ.

ПОНЕЛИ ЈЕ, ДА СЕ ПРИЧА
СВАКОМ НОВОМ НАРАШТАЈУ,
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
СВЕТИЊА У СТАРОМ КРАЈУ.

ДИВНА ПРИЧА У МЕНИ
ЖИВИ ПООДАВНО,
СА ЖЕЉОМ ДА ОБИЂЕМ
– ОВО МЕСТО СЛАВНО.

ПА СЕ МОЛИМ ГОСПОДУ
ДА МИ ДАДЕ ПРИЛИКЕ,
ДА МИ ДАДЕ ПРИЛИКЕ
ПУТ ДО ВРЛИКЕ.

 

ПЕСМАМА СЛАВИМ ДЈЕВУ

У башти
срца
мога
најлепши стоји Цвет
– Пресвета
Мајка
наша,
са Христом
што спасе свет.

У башти
душе
моје
чују се танане струне
– песмама
славим
Дјеву,
Невесту
рајске
Круне.

 

ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ

Ти си ветар моме једру,
смилуј се Своме чеду!
Ти си Христе, живот мој,
Теби пишем славопој!

Ти си светлост моме мраку
и пратиш ме у кораку!
Ти си Христе, живот мој,
Теби пишем славопој!

Ти си моја нада вечна,
само сам уз Тебе срећна!
Ти си Христе, живот мој,
Теби пишем славопој!

Ти си срцу радост веља,
да га спасиш – то је жеља!
Ти си Христе, живот мој,
Теби пишем славопој!

Ти си цвркут душе моје,
што Ти вечну славу поје!
Ти си Христе, живот мој,
Теби пишем славопој!

Ти си Стуб мог живота,
у Теби је сва лепота!
Ти си Христе, живот мој,
Теби пишем славопој!

 

СВЕ СИ ДИВНО И ПРЕМУДРО СТВОРИО

Сунце и месец,
звезде и дугу
и земљу
по којој ходамо ми,
све си дивно
и премудро,
Господе Благи,
створио Ти.

Плава мора,
језера и реке,
што безброј
обала грле,
и ветрови
у горама и долинама
Теби, Господе,
Творцу своме, хрле.

А круна свега је
душа човека
и образ
по Лику Твоме!
Сети се, Господе,
грешних нас,
помени,
у Царству Своме!

 

ЧИМЕ ДА СЕ ХВАЛИМ

Чиме да се хвалим,
кад ништа моје није…?
Ни душа,
нит’ дух,
нити моје тело…
Ништа моје није,
све ми Господ дао,
када је из љубави
мене стварао
– по Образу Свом…

Чиме да се хвалим,
кад добрих дела немам…?
Шта ли чека душу,
кад треба да се спрема
на пут вечности…?

Славни
Творче
света,
све моје је
ТВОЈЕ:
тело,
дух
и душа,
која
– ‘вако слаба –
Теби
славу
поје.

 

ДАВЉЕНИК

Давим се,
Господе,
у бури живота…
Осећам,
све брже
нестаје дах…
Нека ми помогне
Твоја Доброта,
пре,
но што постанем
пепео
и прах…
Нека ми помогне,
стати на ноге…
Прими ми сузе
на вечни жртвеник.
Опрости
Господе
грехове многе…
Теби се клања
и моли
– дављеник…

 

СРЦЕ МОЈЕ..

СРЦЕ МОЈЕ,
ТАКО ТИ ДАМАРА,
ОТВОР’ ДВЕРИ
ДА ПРИМИШ ГОСПОДА,
ДА ГА ПОЗНАШ
ЈЕДИНОГ,
ПРАВЕДНОГ,
НАШЕГ СПАСА
ХРИСТА ВОЉЕНОГ!

СРЦЕ МОЈЕ,
ПОД ОБЛАКЕ ЛЕТИ
И ПРЕД ПРЕСТО
ТИ БОЖИЈИ СЛЕТИ,
ТУ, ГДЕ СЕДИ
ПРЕЧИСТА СА СИНОМ…
ИСПУНИ СЕ
ВЕРОМ
И ВРЛИНОМ…

СРЦЕ МОЈЕ,
ТИ СЕ ДРЖИ БОГА,
СВЕПРИСУТНОГ
ТВОРИТЕЉА ТВОГА,
ПРИЉУБИ СЕ
ТИ УЗ ЊЕГА ЈАЧЕ,
НЕ ДОЗВОЛИ,
ДА ЗБОГ ТЕБЕ ПЛАЧЕ!

СРЦЕ МОЈЕ,
НЕК ТЕ ЉУБАВ ГРЕЈЕ,
НЕК СЕ
БОЖЈЕ ОКО
ТЕБИ СМЕЈЕ.
О, ПОЖУРИ,
МОЈЕ СРЦЕ МИЛО;
СВАГДА БОГУ
ТИ ПЕВАЈ УМИЛНО.

 

ГОСПОДЕ

Земља
мога
срца
жељна је кише…
… кише
покајних
суза…
Научи ме,
Господе,
из душе да се покајем!

Њима
моје
душе
жељна је семена…
…семена вере,
љубави,
наде…
Помози ми,
Господе,
у себи да Те нађем!

Река
мога
ума
жељна је извора…
…Извора
Воде
живе…
Прими ме,
Господе,
са Њега да се окрепим!