Ако се случајно запиташ, чије је ово,
Чија је ливада, чије је стадо, чије небо, птице сунце,
Ако се случајно запиташ ти Србине
Ако се запиташ Арнаутине, странче,
ако се запиташ ти кућни
или ти раскућни душманине,
ако се запиташ чија је вода и чија гора
ако се случајно запиташ,
отиђи у Високе Дечане и погледај у праг
манастирске богомоље.
Ако се запиташ дуго гледај у камен-праг
Удубљен босим ногама, опанцима,
Војничким цокулама, ђоновима,
Излизан табанима, вековима,
Онај камен Србине, Арнаутине, странче,
кућни и раскућни душманине,
Онај камен под којим леже сва четири Јеванђеља
Онај камен изједан упорношћу ходочасника,
Вером трпљеника, молитвом богоугодника,
Онај камен темељник Христопоклоника,
Онај камен, онај праг-камен,
Рећи ће ти чија је ово земља и чије небо
И чија ливада и чије стадо,
Онај камени праг у цркви Високих Дечана,
Онај праг у коме су записана сва четири Јеванђеља,
Онај праг удубљен табанима верника,
Онај праг што је мајка свега што је српско,
Онај ће ти праг рећи све!

 

Ова песма сјајне песникиње Љиљане Браловић, члана Удружења књижевника Србије (УКС), јуче је награђена првом наградом на Сабору духовне поезије у Раковици