Ивана Прлина Никодијевић, рођена 1978. године у Јагодини.
Живи и ствара у Швајцарској.
Члан је Удружења српских писаца Швајцарске и књижевног клуба
„Мирослав-Мика Антић“ из Инђије.
Пише духовну и љубавну поезију, која је превођена на руски и на грчки језик.
Заступљена је у неколико зборника и Антологија и у часописима духовне тематике.
Духовне песме јој се компонују и певају на Светим Литургијама.
Добитник је неколико награда и признања.
Објавила је књиге духовне поезије:
„Покажи ми пут“ и ”Песмом славу проносим”,
као и коауторске књиге љубавне поезије:
„На звезданом јастуку“ и “Најлепше је песма бити”.
ФОЛКЛОР
Традиција наша
славна и предивна
– оста нам од предакa.
Играју га сваког дана
много цура
и дечака.
Играју га
и одрасли
у предивним ношњама.
Љубав
према фолклoру
пренели су нама.
Сачувајмо
традицију
и ношње народне,
за будућа поколења
наше благо
да остане!
Ивана Прлина Никодијевић
У ХРАМУ
Одшкринух врата, полако уђох
у велелепни Храм.
Дођох Ти Мајко, и Теби Христе,
да Вам себе дам.
Желим да следим кораке Ваше,
Христе и Богомајко.
Упалих свеће, икони Вашој
прилазим полако.
„Испуни мене присуством Твојим
славна Богородице.
Што дуже Те гледам, више се сија
Твоје прелепо Лице.
И Ти ме Христе прими у Свој
нежни загрљај.
Очисти ране са душе моје,
врати јој стари сјај.“
Док год живота буде у мени
и срце куца моје,
душа ће моја да памти,
Пресвета, речи Твоје:
„Док те не изда животна снага,
Богу се благом моли,
увек у вери, љубави, нади
–Господ те дете воли!“
Твоје ми речи утеху даше,
радост ми пружише сву:
„Кад год ти је тешко, ти дођи Mени,
ја сам за тебе ту!“
И Ти ме Христе речима Твојим
дивно утеши:
„Кад год згрешиш, опроштај моли,
ја ћу опростити!”
Душа је моја сад пуна мира,
дубоке радости.
Познах у Вама ja Живот Вечни,
рајске сладости.
Целивам Тебе Христе Спасе
са пуно нежности,
са Тобом су срце и душа моја
све до вечности!
И Теби хвала, Пресвета Мајко,
пуна си дивног лека!
Слава Ти Дјево, што Спаса нам роди!
Хвала Ти довека!
Ивана Прлина Никодијевић
ПРЕПОДОБНОМ СТИЛИЈАНУ
Теби ову свећу палим,
Преподобни Стилијане,
молим ти се, дођи нама,
да исцелиш души ране…
—–
Безборој деце оздравише,
многима си пород дао,
пред свачијом ти си муком
клекнуо и заридао:
-Призивам Те, Боже мој,
пошаљи ме деци свој
која тешке муче муке,
да их лече моје руке!
-Ево плачу нероткиње!
Нека Твоја Милост сине,
из љубави им пород дај,
да их радост обасја!
-Мили Боже, наш Једини,
услиши ме, Свесилни!
Нек се слави Име Твоје
и чудеса нова броје…..
И за нас се Светитељу
тако Богу моли,
да нађемо исцељење,
да нестану муке, боли…
Преподобни Стилијан помаже посебно деци код болести, и код нероткиња…
Ивана Прлина Никодијевић
ПАО САМ ТИ, ГОСПОДЕ
Име моје – ПАТЊА, oд душе се сакри.
У духовној тами моје срце стоји.
Колико сам грешан… У страху се молим:
„О, да ли ћеш опет примити ме, Мати?“
Руке к Богу дижем из плачне долине.
Моје слабо тело са душом се бори.
Окренувши леђа, од Бога се склоних
– и усамљен остадох без моћне близине.
„Пао сам Ти, Господе! Туга ми биће пара!
Из таме не налазим спасења свог – пута.
И ум мој сад тамним ходницима лута…
Много страда слуга Твој Светога Олтара!
Желим опет, Боже, да гледам Твој Лик!
Опроштајем Својим прихвати ме, Христе!
Подари ми сузе, душу да ми чисте!
Због духовног пада постадох – дављеник!
Пре него што постанем пепео и прах,
нека ми помогне Твоја доброта,
нека ме озари Твоја лепота!
Осећам, све више нестаје дах…
Нека ми помогне, стати на ноге…
Прими ми сузе на вечни жртвеник.
Теби се клања и моли – дављеник…
Опрости, Господе, грехове ми многе…!!!
О, Боже, слабу ми душу уздигни!
Даруј ми снаге и све ми опрости!
Оче Свесилни, подај ми Милости!
Мене грешнога из пакла подигни!“
Ивана Прлина Никодијевић
РАДУЈ СЕ, СВЕТА АНАСТАСИЈО!
Радуј се, Света Анастасијо!
Радуј се, светлости народа мога!
Радуј се! За нас грешне и слабе
о, дивна мајко, ти моли Бога.
Радуј се, Света! Помози и нама
милошћу Бож’јом и молитвама!
Радуј се, супруго Светог Симеона!
Радуј се, мајко српских Светитеља!
Радуј се, славо рода нашега!
Заступи нас грешне – то ми је жеља…
Радуј се, Света! Помози и нама
милошћу Бож’јом и молитвама!
Радуј се, Света Анастасијо!
Радуј се, мајко и наша дико!
Радуј се, прва Светитељко!
Требамо тебе – светла нам слико!
Радуј се, Света! Помози и нама
милошћу Бож’јом и молитвама!
Ивана Прлина Никодијевић
ПОГЛЕДАЈ НАС, МАЈКО
(СВЕТОЈ АНАСТАСИЈИ СРПСКОЈ)
Погледај нас, мајко,
погледај с висина,
јер ти стојиш близу
Божијега Сина.
Погледај нас, мајко,
погледај нас, роде,
нек молитве твоје
ка Богу нас воде.
Погледај нас, мајко,
о, сиђи с небеса,
потребна су нама
Божија чудеса.
Погледај нас, мајко,
погледај нас, роде,
нек молитве твоје
ка Богу нас воде.
Погледај нас, мајко,
из Раја нам сврати,
наше душе грешне
ка Богу обрати.
Погледај нас, мајко,
погледај нас, роде,
нек молитве твоје
ка Богу нас воде.
Погледај нас, мајко,
моли Бога за нас,
да кроз тебе нама
Он пошаље спас.
Погледај нас, мајко,
погледај нас, роде,
нек молитве твоје
ка Богу нас воде.
Ивана Прлина Никодијевић
СВЕТА АНАСТАСИЈА СРПСКА
Чујте, децо мила, ову причу стару:
у Петровој Цркви у Новом Пазару
чин монаштва примише:
жупан – Стефан Немања
и његова супруга – дивна, блага, Ана;
-и отац, и мајка – те две мудре главе,
Светитеља наших – Симона и Саве.
Још четворо деце они су имали,
a у својој старости – Богу се предали.
Богу се предали, да Му служе верно,
Оном, Кога волели су тако неизмерно…
И док звона проносише ове дивне вести,
на дан када славимо Свете Благовести,
Стефан поста Симеон, а Ана – Анастасија.
Њено име нама Васкрсењем сија.
Монашке је дане проводила тихо,
у манастиру Пресвете Богородице
у месту Куршумлија, покрај Топлице.
Све до смрти своје – пред Иконостасом,
молила се Ана са умилним гласом,
молила се нашој Славној Владичици,
све дижући руке ка милој Мајчици.
Дизала је руке и клечала смерно,
вапијући Богу за стадо Му верно.
Сада њене мошти чува Студеница
крај Светог Симеона и Светога Симона…
Чудесна и дивна – Анастасија,
заступница наша, и мила Светица.
Ивана Прлина Никодијевић
