Димићи и песништво

Стихотворење је од детињства постало важан део живота браће близанаца Милоша и Уроша Димића из Крушевца који су у основној школи у родном селу Бела Вода почели да пишу песме.

Након скоро три деценије песничког стваралаштва, Милош је исказао утиске о надахнућу које је увек лако проналазило пут до песама које свакодневно настају у породици Димић.

  • Како сте одлучили да се бавите поезијом и да ли је дар песништва нешто што Бог људима дарује?

Милош: Дародавац свих добара људима дарује одређене дарове које треба да умноже и искористе на богоугодан начин. Када смо почели да у детињству пишемо песме, знали смо да је то Божји дар јер смо са лакоћом римовали и развијали креативност, што нам је доносило радост и давало неку посебну енергију и елан за усавршавање. Урош и ја смо заједно у томе напредовали и тако подстицали један другог да стварамо песме са еланом и лакоћом јер нас то стваралаштво веома испуњава и растерећује.

  • Писање духовне поезије је нешто у чему сте пронашли велику радост и тај рад је временом постао веома плодоносан, да ли је писање тих песама слично молитви?

Милош: Пре више од пет година Урош је пожелео да покушамо да пишемо песме посвећене светитељима. Написали смо неколико песама и показали нашем Епископу др Давиду Перовићу коме се свидело како пишемо и дао нам је благослов да наставимо, а од тог момента се још више појачало надахнуће за писањем духовних песама. Данас имамо велики број песама које објављујемо на фејсбуку и шаљемо пријатељима. Неизмерно смо благодарни Богу и светим Божјим угодницима што смо добили тај дар и Божји благослов преко нашег Епископа Давида да стихотворимо у славу Божју. Радујемо се што читаоци наших песама осећају радост док читају песме које укратко описују житија светих отаца и матера наших који се непрестано моле Богу за нас. Свака песма се завршава молитвом, верујемо да је молитвено затупништво светитеља од огромног значаја за нас људе који смо пуни слабости, али нам је циљ спасење душе.

  • Примећује се да често пишете песме и пријатељима и познаницима који вас инспиришу на јако леп начин?

Око нас је толико добрих људи који нас лако инспиришу да им поклонимо стихове и тај вид стваралаштва нам је веома драг. Свако нам је рекао да је песма најлепши поклон који је добио, иако смо уложили мало труда, донели смо некоме истинску радост. Поред врлина, сви имамо мноштво недостатака, али нас инспиришу људске врлине које описујемо у тим песмама и сматрамо да у сваком човеку увек треба видети само оно што је добро, а да јасно гледамо сопствене недостатке и исправљамо се укоравајући себе, а трудити се да не указујемо на туђе грешке.

  • Како у данашње време пронаћи инспирацију за писањем радосних и ведрих песама?

Милош: Животну снагу и мотивацију проналазим у породици,

моја супруга Марија и наша ћеркица Магдалена непрестано ме оснажују и бодре љубављу јер деца су највећи извор искрене љубави и среће, хвала Богу што смо удостојени родитељског благослова и свете дужности васпитања детета. Инспиришу ме добри људи који ме окружују, одушевљавају ме људска хуманост и добродушност и када људи помажу не очекујући да им се то одмах врати. Волим да слушам беседе и предавања наших свештенослужитеља, а наша Мајка Црква нам даје све, тако да ми и литургијски живот дарује обиље радости и употпуњује живот.