У организацији Центра за стратешка истраживања националне безбедности ЦЕСНА Б Београд у Мионици је одржана 110. научна конференција Друштвена стабилност и доминантни фактори.
Научни скуп су отворили проф. др Слободан Нешковић, директор ЦЕСНА Б, Београд, проф. др сци мед. Миљко Ристић, а у његовом раду је учествовало 14 научних радника, заједно са својим коауторима.
Проф. др Миљко Ристић говорио је о теми „Противречности функционисања здравственог система Републике Србије“, проф. др Слободан Нешковић је изложио студију „Енергетска транзиција и климатске промене – постмодерни феномени стабилности друштва“, а проф. др Радомир Биочанин „Колективизам и ситуациони детерминизам у ванредним ситуацијама као парадигма друштвене стабилности“. О „Факторима (де)стабилизације глобалног света“ реферисао је проф. др Вишеслав Крсмановић, рад „The relation between digital economy and productivity in Serbia: The evidence from A R D L model” изложила је доц. Др Лидија Маџар, а „Утицај малолетничке делинквенције на друштвену стабилност“ доц. др Ратомир Антоновић. О теми „Село и рурални простор као чиниоци стабилног развоја земље“ реферисао је др Милутин Матић, рад „Задруге и задругарство – значајан сегмент стабилности Републике Србије“ изложила је Славица Качаревић, а „Безбедност саобраћаја у функцији опште безбедности друштва – положај општине Мионица“ проф. др Драган Обрадовић.
„Информационе технологије у служби економског развоја региона у Србији“ је била тема доц. Др Мирсада Нуковића, о „Биогасу – природном гасу и светској економској кризи“ говорио је доц. др Александар Гајић, о „Систему основне школе као фактору друштвене стабилности“ мр Есад Попара, а о „Грађевинарству у функцији одрживог друштвеног просперитета“ мр Раде Варагић. . Учесници Конференције су констатовали да у Републици Србији прети демографска катаклизма. Тим поводом треба приредити посебну тематску научну конgференцију која ће се бавити демографским проблемима у Републици Србији.
Оцењено је да Република Србија стагнира у органској пољопривредној производњи и да јој је нужна подршка државе.
У 35 општина у Републици Србији је било уведено ванредно стање током овог пролећа због проблема поплаве, па је предложено да се изгради одржив систем заштите у проблематичним подручјима од поплава у будућности.
Истакнуто је да се у свету одвија денацификација фашисоидног униполарног система и да влада неоколонијализам базиран на монополу у свим областима и тржишном монополу уз смањење социјалних, политичких и моралних права грађана.
У српској привреди продуктивност запослених је једини услов за привредни раст и привредну стабилност, а колективизам и ситуациони детерминизам у ванредним ситуацијама треба да послуже као детерминате, тј. образац за друштвену стабилност земље.
Будућност одрживог развоја огледа се у развоју науке, технике, технологије, информатике, вештачке интелигенције и екологије као „оруђа“ за излазак из економске кризе и очувања животне средине и одрживог развоја.
Осигурање енергетске ефикасности и отварање економског „зеленог раста“ треба да буде примаран циљ друштва уз смањење емисије СО 2 у атмосферу на 40% са циљем стварања енергетске сигурности и стабилности.
Нужно је повећати учешће обновљивих извора енергије и обезбедити одрживу енергетску политику. Уважавање науке и мишљења науке од стране државе, која мора више улагати у науку и образовање и радити на стварању компетентних кадрова.
Предложено је оснивање националног савета за село и научног института за проучавање српских села. Народни обичаји и традиција на просторима Републике Србије су нешто што се наслеђује од предака, што треба да се чува и одржава у будућности. Без тога, као и без села и пољопривреде, привреде, образовања, културе, науке, здравства и осталих делатности не може се даље напредовати у животу и постојању, ни појединачно, ни колективно, како породице, локалне самоуправе, региона, државе и друштва у целини.
Подстаћи процес задружног удруживања у Републици Србији и у знатно већој мери подржати пољопривредне произвођаче и развој села.
Приступити изради Стратегији о безбедности деце школског и предшколског узраста у циљу превенирања нежељених догађаја из маја ове године је примарна потреба друштва и на томе мора ургентнио да се ради и спроводи у пракси.
Неопходно је подићи животни стандард просветним радницима у Републици Србији, посветити већу пажњу у школовању кадрова за рад у основном и средњем образовању и вратити више васпитних садржаја у школски систем. Вратити ауторитет просветним радницима кроз нове законске прописе. Увести систем целодневне наставе у основном образовању, који би обухватио ужину, један кувани оброк и стручни надзор при остваривању школских обавеза и задатака.
Живомир Миленковић
