Есеј о цркви брвнари у Цветкама

Недалеко од Краљева у селу Цветке налази се црква брвнара посвећена Рођењу Пресвете Богородице. По свим историјским наводима, била је значајно духовно и народно средиште у време оба устанка против турске власти и зулума. У порти цркве сахрањен је и Јово Курскула, велики јунак Првог српског устанка. У овом број Гласа Србије доносимо три цртице, три незабележене фотографије, које је написала песникиња Валентина Терзић и тренутна домаћица ове цркве и ове порте, која је у ово доба пренасељена јабукама, каћунцима, децом и сваким другим благословима.

Валентина Терзић

ТРИ СОЗЕРЦАЊА

… И тако су Цркве Брвнаре прелетале из једног краја у други, ноћу, у тишини ,звездама осветљеним путевима, ношене крилима Херувима, бежећи од турског неверног ока и безбожне сабље.

Где би се чуо ехо Херувике, ту би се заустављале и настањивале. У шумама хајдучким, свиле би поново своје богослужбено гнездо а птићи би, оснажени и дорасли небу, одлетали у љуте бојеве за своју слободу.

Црква Брвнару у Цветкама именујемо достојно и мајком утешитељком, оном која ране вида и болест туге сломљеног родитељског срца,зацељује.

Примила је у своје сећање и памћење свако име, сваку сузу родитељску и Марка и Јована и Риста и Давида сина јединца у Стевана и Крстине Вучићевић, који освети Косово и погину против Турака за своју отаџбину.

Давиде, сине Стеванов, мирно чекај последњу трубу, мужио си се за кратког живота,

мужи се и у Вечности, Цара Победитеља.

…Иза олтарског дела, Цркве Брвнаре, лежи тело са каменом надгробном плочом, свештенослужитеља Спасоја Павића. Упокоји се у Господу свештеник Спасоје 1812 године.

Није дочекао земним животом ослобођење од Турака, међутим, сваке Божанствене Литургије,

саслужује немо ову Свету Тајну спасења рода људскога и у касним вечерима, уз шуштање лишћа и хук сове што се настанила у звонику, чује се молитва, јереја Спасоја:

„ Да сокрушатсја под знаменијем образа Креста Твојего всја сопротивнија сили.“