IN MEMORIAM ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ 1930-2020.

Стигла је та тужна вест од које смо стрепели, једна од најтужнијих за целокупан српски народ. Упокојио се у Господу Његова Светост Патријарх српски Иринеј. Био је само један међу једнакима, али највиђенији и најпоштованији међу верницима и свештенством, праведник и предводник народа у овим тешким временима, која су, нажалост,  и допринела његовом брзом упокојењу.

          Многа признања која је овај врли духовник за живота добио на најбољи начин осликавају његов живот и дело и, што би наш народ рекао: „имао се рашта и родити“.    Пуних десет година патријарх Иринеј је био на челу Српске Православне Цркве која је била и остала један од основних стубова на којима почива наше друштво. Самим тим, став Цркве је од пресудног значаја, како за обичног човека тако и за креаторе актуелне политике, која би требало да буде сажета воља тог истог народа, бар у оним стварима које су од животног значаја. И ту је Његова Светост одиграла историјску улогу јасно наглашавајући свој став, који је и опредељење СПЦ, да је Косово и Метохија неодвојиви део Србије. И у мнгогим другим питањима Црква је кроз овог Доброг пастира показала бригу за свој народ који је масовно почео да се враћа својој вери и своме Богу.

Остаће забележено и то да се блаженопочивши Иринеј отворено и бескомпромисно противио одржавању такозване параде поноса, и  залагао да се та манифестација непримерена српској традицији и духовности откаже.  У саопштењу које је објављенона сајту СПЦ  између осталог је рекао: „Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ парадом срама којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице.“ Учеснике параде окарактерисао је као „једну групу настраних, који своје мањинске погледе, у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.“        

   Имала сам ту срећу да Патријарха Иринеја за живота познајем лично. И више од тога. У ономе што радим уживала сам његову несебичну и искрену подршку која ће остати као трајна вредност и највеће признање за мој рад. Са поносом могу да кажем да ме је подржао у свему, а пре свега у доношењу Закона о многодетним породицама, што је једно од најбитнијих питања за опстанак српског народа у чему је и Патријарх дао свој допринос. Осим тога, такође, и не са мањим поносом али и тугом, могу да се похвалим да је моја књига о Патријарху Павлу објављена уз благослов Његове Светости Патријарха Иринеја.  То није само част, то је и својеврсно признање, али и трајни печат доброте и разумевања и награда за мој однос према православљу и Господу Богу, што ме неизмерно радује и даје ми право да се осећам као неко ко је уз благослов и подршку српског Патријарха бар покушао да учини нешто на избављењу овог уморног и посусталог народа и враћања својим духовним предводницима.  

А у мом сећању остаће заувек да траје очински поглед овог узвишеног човека и његове топлином, љубављу и мудрошћу испуњене речи којима ми се обраћао као себи равној, мени грешној чија је једина заслуга то што сам овом народу подарила једанаест нових глава и уста, једанаест Српчића православне вере којима је ова земља друга мајка и смисао живота.

          Драги и високопоштовани оче Иринеју, нека ти је вечна слава, добри човече, и Бог да ти душу прости. Памтиће те овај народ по мудрости и доброти, по велелепном Храму Светога Саве у који си читавог себе узидао, убеђен у значај ове богомоље за опстанак српства. Трајаћеш у нашем сећању бар онолико колико и твоје дело о којем ће тек историја рећи свој суд, док будеш стајао уз скуте Госпоње, раме уз раме са великанима међу које си се и сам својим великим делом уврстио. Амин.

Маја Ковачевић,

Директорка акције „Заволи воли“