Интервју: Ксенија Стојиљковић

  • Ксенија, како је дошло до тога да као млада особа пред којом је живот, а и велики избор занимања, па и музичких праваца, одаберете овај и да се самим тим определите за Царство небеско? Има ли Ваше име удела у томе?

Отац је био вероучитељ, а сада је свештеник, кум који ме је крстио такође је свештеник, тако да сам ја од самог рођења слушала и радовала се духовној музици. Брат Павле је на трећој години Богословије у Београду.

Наша породица једноставно живи са Богом. Као мала девојчица певушила сам песме које су се у Цркви певале. Мени је духовна музика нешто што је сасвим природно и нормално. Добила сам име по Светој Ксенији Петроградској. Она је велика заштитница деце. Верујем да су њене молитве увелико допринеле зато што сваке Свете Литургије певам Богу за певницом.

  • Певање песама које славе Господа, православље, апостоле и све оно што спада у арсенал верских мотива и незаобилазних тема, није само „занат“ или производ тренутне инспирације, већ много више од тога. Како ви видите тај и такав приступ духовности у данашње време и где видите своје место у томе данас?

Православље је живот, а певање Господу и живо учешће у богослужењима човеку даје крила која га носе изнад овоземаљског живота и уводе у онај живот који нема краја. Певам у дечијем Црквеном хору „Топлички Бисери“ при Храму Светих Апостола Петра и Павла у Житорађи од своје седме године. Од тада сам стално за певницом. Самном у хору је отпочетка још шест мојих другарица из одељења. Ми не певамо само духовне песме, већ одговарамо на целој Литургији. Потребно је пуно љубави према Богу и жртве да би се бавило духовном музиком. Треба се живети њоме. Своје место данас видим тамо где сам, за певницом у Цркви и свуда где мелодија и речи духовних песама отварају срца људима да заволе Господа.

  • Долазите из краја који је надалеко познат по врсним или мање врсним певачима. Колико поднебље може да утиче на глас, на жељу за певањем, а колико је то искључиво производ опредељености и труда да се достигне ниво, да не кажем савршенство?

Житорађа је дала доста певача, али нико се од њих није толико бавио овом врстом музике. Сигурно да поднебље и блага клима у којој се налази Житорађа има утицаја на то да се код нас лепо пева. Ако свој глас подаш Господу и појеш Њему, онда је то нешто више од музике, нешто што нас уводи у савршенство. Није чудо што се неке песме у Цркви певају вековима. Оно што се веже за Бога постаје вечно, као и Он, а духовне песме су баш такве.

  • Песме које Ви певате не могу се извести без посебног приступа њиховом садржају, без предавања религиозном набоју и оном могло би се рећи душевном или духовном узлету. Да ли мислите да сте још увек млади да одговорите захтевима које такво певање пред извођача поставља?

У данашњој популарној музици више се води рачуна о ритму и физичком изгледу. Када је реч о духовној музици, ту је битно оно унутрашње, оно што излази из човека, а што га спаја са Господом. Текстови духовних песама имају дубоки смисао и њихове речи се само облаче у мелодију која распламсава љубав код људи и врло често сузе саме крену да теку. Имам 14 година и може се рећи да сам млада, али исто толико година сам провела у Цркви са Богом, а то није тако мало. Глас почиње да буде мало зрелији, жеља за певањем још већа, тако да уз труд, сталну вежбу и љубав надам се да ћу одговорити изазовима који се постављају приликом оваквог певања.

  • Имате ли узора или узоре у овоме што радите или је тај анђеоски глас довео до тога да нађе своје место тамо где и припада унутар манастирских зидова и у ушима и свести онима за које је све ово много више од певања и представља саставни део духовног славља, узвишени чин приближавања Господу?

Узор и узрок овоме што радим је сам Господ и Анђели који му непрестано певају. Веома ми се свиђа како духовне песме пева Дивна Љубојевић, а у последње време, као неко освежење појавила се Даница Црногорчевић. Мада најлепше певање јесте певање у Храму, где смо заједно са Богом и Светима и једни са другима. То је та вечна заједница у којој се духовна музика и њено славње најбоље чује и осећа. Певање ван Храма личи на зраке Сунца који излазе из њега да осветле друге, да познају лепоту Божију.

  • Можете ли нам рећи нешто о Вашим почецима, досадашњим успесима или неуспесима и плановима за убудуће. Где видите своје место за, рецимо, десетак година, и да ли сматрате да је то битно или је довољно „дати душу на длану“онима који знају да је прихвате и који вас разумеју док певате?

Рођена сам 2006. године. Тата је тада био вероучитељ. Са својим колегом Гораном припремали су изложбу и приредбу дечијих радова поводом Васкрса. Цео дан није био кући. Увече је одвезао маму у болницу. Сутрадан сам се ја родила. Када је тата позвао Горана да му јави за моје рођење, приредба у пуној сали само што није почела. Почела је вешћу да сам се ја родила. Кажу да су се сви много обрадовали. Био је то Велики Четвртак. Са седам година већ сам почела да певам у дечијем Црквеном хору „Топлички Бисери“ у Житорађи при Храму Светих Апостола Петра и Павла који води вероучитељ Горан Антанасковић. Од тада сам стално за певницом. Следеће године сам уписала Основну Музичку школу коју ове школске године, од Бога здравља, завршавам. Са хором смо освојили сребрну медаљу на Мајским сусретима у Бијељини, где смо певали литургијске песме, на републичком такмичењу у Београду у ОШ „Младост“ освојили смо прво место, у истој школи на републичком такмичењу из Теорије музике освојила сам 100 поена и прво место. У Брестовцу на такмичењу певања без музичке пратње за југоисток Србије више пута смо освајали прво место.

У Прокупљу на ФЕДЕСУ (ФЕстивалу ДЕчијег Стваралаштва) учествовала сам неколико пута и освајала награде. Такође смо учествовали у Цркви Светог Марка у Београду на фестивалу „Хорови међу фрескама“, као и у Руском дому на хуманитарном концерту у присуству Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Певали смо у многим манастирима широм Србије, па и Русије. Оно што бих издвојила јесте учешће на „Моби“ у Соко граду годинама уназад, боравак у манастиру Каона са децом са Косова.

У Русији смо посетили многе Светиње као што је Свето Тројице Сергијева Лавра, Манастир Свете Матроне у Москви, Андроников Манастир у Москви, Московски Кремљ, у Владимиру, Суздаљу и Мурому смо посетили многа Света места и поклонили се многим Светим Моштима. У великој већини ових храмова отпевали смо по неку духовну песму. Певали смо целу Литургију у Метоху Тројице Сергијеве Лавре у Матвејевки више пута и учествовали две године на Фестивалу духовне-патриотске песме у Владимирској области, која се одржава поводом Крштења Русије под покровитељством Светог Сергија Радоњешког.

Што се тиче планова за убудуће жеља ми је да упишем Средњу музичку школу „Мокрањац“ у Београду како би своје музичко образовање наставила, а након тога и Музичку академију. Надам се да за десетак година завршим своје школовање. Захвална сам Господу за све дарове које ми је дао и волела бих да се посветим учењу деце у певању духовних песама да и они осете радост вере Христове и славе Бога у све дане свог живота.

Певајте и ви Господу, са Богом је све лепше.

  • На ком фестивалу сада учествујете и како би ми могли да помогнемо?

Учествујем у првом онлајн такмичењу у певању духовне и етно песме. Ово такмичење организује професор музике Здравко Остојић Зози који је писао текстове и компоновао музику за Даницу Црногорчевић. Прошла сам у други круг. Да би могла ићи даље потребна ми је ваша помоћ, наравно ако вам се свиђају песме које певам. Када отворите следеће две песме на јутјуб каналу:

замолила бих вас да лајкујете, коментаришете, прегледате и делите даље, јер се то бодује са 50%, а других 50% оцењује жири. Ако вам јутјуб канал тражи да се региструјете требате само убацити вашу имејл адресу и шифру. На истом каналу када откуцате Ксенија Стојиљковић можете послушати и моје прве две песме из првог круга.

Такође оно што се бодује јесте лајковање и коментарисање песме на фејсбук страници организатора такмичења Здравка Остојића Зозија:

Нови гласови духовне етно музике „ЗОЗИ ПЕСМЕ“, 2. кругСВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ – Ксенија Стојиљковић, 2. категорија…

Posted by Здравко Остојић – Зози on Понедељак, 31. август 2020.

Нови гласови духовне етно музике „ЗОЗИ ПЕСМЕ“, 2. кругСВЕТИ ЈОВАНЕ ВЛАДИМИРЕ – Ксенија Стојиљковић, 1. категорија…

Posted by Здравко Остојић – Зози on Понедељак, 31. август 2020.

Хвала вам пуно свима од срца.