Катарина Ивановић

Прва жена Академик код Срба- Српска сликарка

јануар 1811. – 22. новембар 1882.
Катарина Ивановић је рођена у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Угарској. Детињство је провела у Столном Београду у малој српској заједници која се опирала губљењу националног идентита. Талентована од детињства. Сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у  Пешти у Атељеу Јожефа Пешког. Касније је њен дар за ликовну уметност уочила и мађарска грофица Чаки која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу , у Уметничкој академији, где Жене у то доба иначе нису имале приступ. Даље се усавршавала на Академији у Минхену, где студира скоро две године (1845 – 1846) истортијско сликарство. Ту је започела студију познатих композиције :Ослобођењу Београда 1806. Године 1846. одлази у Београд у ком остаје свега годину дана. Извесно време живела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, где је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Стони Београд где је живела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртве природе.Катарина Ивановић је веома слабо говорила српски. Без обзира на то она је била велики српски родољуб. 1876. године постала је члан Српског ученог друштва и тако је она постала прва жена Академик код Срба. Преминула је у Стоном Београду 22. септембра 1882. године. Њени Посмртни остаци 1967. године пренети су у Београд.

Академик проф.др Милка Ђукић председница удружења Терешкова
и Наташа Ковачевић почасна председница удружења Терешкова