Што назваше те-Црна реко
Kад белином камен белиш
Што рекоше да ућутиш?
Kад жубором живот будиш..

Стадох пред Светом стеном
Да ослушнем како појеш
Протичеш ми сваком веном
И кад се под земљом скријеш.

Ту пред црквом свак осети
Да Молитвом својом, Свети
Из Девича и даље бдије
Верни Монах Јоаникије.

Прелазим те преко брвна
Улазим у ту Свету утробу
Из ње сјајиш, ниси црна
Kандило води у његову избу.

Провукох тело , руке склопих
Пред Свеца грешна клекох
Поклоних се и прекрстих
Опчињена- ко ти , и ја умукох.

Погледах кроз мали прозор
У тами сунце Светог обасјава
Међ каменом Божји призор
Веко’вма ту истрајава.

Слушао је моју ћутњу
Пред иконом обасјаном
тад разумех сву му љутњу
Гласном реком, тишини жељном.

Воштанице заискрише
У утроби те пећине моћне
Очи наше прогледаше
Испране капљом Свете стене.

Иза врата, под старом резом
Топла црква усред стене.
Икона са Мајком Божјом
Христом нашим из руке Лонгине.

Часне двери, бојом златном
И код њих Свети ћивот
Сазух ноге, легох Светом
У Постељу за здравље, живот.

Светог Петра ту су мошти
Из манастира из Kорише
И због њих смо Реко дошли
И ту се руке помолише.

За сав народ мучни српски
За Свете Метохију и Kосово
А наш отац Андреј Дечански
Представи нам своје братство.

Дочека нас и испрати
Све до гроба оца Харитона
Са поруком “ да се врати“
Свак ко у срцу чује звона.

Све док звона позивају
И монаштво ту нас чека
Свеци нашу земљу чувају
Верне чека Црна Река.

Нада Хаџи- Перић