ПАРАСКЕВА

Птице хоће да надворе,

несумице раширене,

путокази не постоје.

Сусрела ме једна жена,

каже да би могла она бити,

мајка моја ако желим.

Трагањем ме осјенила,

путеви се разбистрили,

магли пркосим.

Док ми руку држи вјешто,

да не паднем.

А како да те зовем осим мати,

каже, Параскева.

Ћеранић Николина

 

 

ПИСМО СТЕФАНА НЕМАЊЕ СВ.САВИ

Сине мој, ево ме жив сам,

мислим боље је да нисам,

једино Богу да крадем дане,

бескористан сам, и пишем лакше ми је,

лакше да утјешим ране.

Болан сам ти, ово земаљска ево круна ме краси,

а немирним ме чини тежина њена,

молим те, моли се за наш народ да се спаси,

сад је твоје тијело, црна одежда увијена.

Гледао бих дан из неког прикрајка,

да само не гледам Ефимијине сузне очи,

не може више да утјеши ни Ана мајка,

узнемирена њена душа смрти свједочи.

Чини ми се да и мене Бог на службу зове,

да посјетим вашу скромну гору,

тражи у мени благодати нове,

дал остати овдје ил хитат Божјем двору.

У дрхтвој руци ово перо ми се миче,

и нека ме журба у мислима води,

ех сине Растко, порасте у Саву мало мезимче,

као великог да те мајка роди.

 

Ћеранић Николина

 

 

РОДИТЕЉСКИ ПОЗДРАВ СВЕТОГ САВЕ

Не чекај ме моја мајко, не чекај ме ти пред зору,

Божија је воља била , да одем на Свету Гору.

Ни ти оче ни ви браћо, ја у лову нећу с вама,

за дивљачи да ходимо, идите без мене сама.

Не зовите коње вране и војску не дижите,

отишао сад сам тамо и више ме не тражите.

Кад кренете сада замном ја хаљине тад носићу,

не тражите да се вратим јер монашко име добићу.

Чуће се она звона, куцну ће златни часи,

у Божијој кући мојој, кидаће ми моје власи.

Не тугујте за мој живот, не проливајте замном сузе,

Бог ме створи вама тада и сада ме к себи узе.

Молићу се за ваше здравље у Ватопедске те одаје,

да вас чува да вас брани, да вам вјечни живот даје.

У тишини Божијег врта, себи уточиште сад ћу наћи,

и свој живот у овом свијету, заувијек препознати и пронаћи.

Хиландарске сад зидине, биће мени моја кућа,

за вас браћо, родитељи, молићу се до сванућа.

А иконе нек ми буду, пут до Оца Бога,

да ме увијек подсјећају на моју мајку и оца мога.

 

Ћеранић Николина

 

СВЕТИ НИКОЛА

Плове неке различите врсте,

скупина неких малих бића,

неки и не знају да се крсте,

а неки живе ради открића.

Носи их бура тежина времена,

само је један главни на стражи,

удаљава их од несреће живота, камена,

довољна је молитва и помоћ се тражи.

Стоји на палуби тај морнар често,

а још се води у небеска кола,

али бура је увијек његов престо,

заштитник морнара Свети Никола.

Окреће точак главне среће,

супроставља се тешкој олуји,

иако га нико запазити неће,

он живи,брод води и морем струји.

 

Ћеранић Николина