Песме – Николина Ћеранић

КОСОВСКИ ВАПАЈ

Помињем те с јесени, кад те свјетлост донесе,

пред прозором мојим, налик жене мајке,

пут случајно папиру и перу кад ме нанесе,

осликана си у мислима попут Неверове бајке.

Као Георгије с мачем да се тада јави,

поново храброст и вјеру ми дајеш,

привијем у њедрима, да те срце слави,

у сјећању љубљена да не посустајеш.

Мало треба жедном да му будеш вода,

и још мање несрећном да му срећу огласиш,

цјеливам те стиховима из Светосавског рода,

Русијо велика да Косово нам спасиш.

Ти једина познајеш наше боли,

плашт савиј на нејака тијела,

моли те Лазар, Газиместан моли,

Светиња свака, божура пољана цијела.

Ћеранић Николина

 

 

ОБЕЋАЊЕ

Обећала сам ти сине,

док у утроби мојој бјеше,

док пред кандилом молитву нејаку изрекох,

и док ми те Господ у рукама са висине,

наградио…

Обећала сам ти сине,

док ти као мајка једина притекох,

у повоје, пјесму ти прву написах,

и све напитком те напојих,

тада се зарекох,

прву сузу обрисах…

Радости, радоснице.

Обећала сам ти сине,

Светиње наше,

поље, божуре, иконе,

и како само туђинци знају да уплаше…

Не вјеруј њима.

Све оно што је Отац Сину саградио,

и ти брату причај,

обећање моје,

како само туђинци знају да уплаше,

а Косово је наше,

вјечност му пјесму поје…

Ћеранић Николина

 

 

ЛАЗАРЕВА МОЛИТВА

У том лику ништа осим живота,

ништа осим вјере и мача,

и док муком падају хајдуци,

зову те свечеви толика браћа,

та глава што смрт надјача.

Одрубило те ништа није,

нити се могло тако и данас кажу,

ти као и лани о Видов дану,

као и онда још од раније,

чуваш Лазаре бесмртну стражу.

Само да још има таквих лица,

да има и да још данас живе,

да има Косовке дјевојке,

да има царица Милица,

исправиле би се криве Дрине.

Помени иза тих врата,

ми помињемо тебе, не престајемо,

ударили ко некад брат на брата,

твојим именом да се дијеле,

чувај да још трајемо, трајемо…

Ћеранић Николина

 

 

ЗАКЛЕТВА

Кунем се у земљу мојих отаца,

у имена нерођених синова,

раскошне пољане, у храброст ловаца,

и у прва Вукова слова.

Да ћу се звати именом твојим,

и пред метком срце ти дати,

као и сада с пјесмом да стојим,

а знам да морам стати.

Благодарим теби истино, правдо,

равницо крвава мојих дједова,

последња моја вјеро и надо,

пишем ти сузом слова ова.

Молим се сада пред иконом свеца,

да чува душе и рођење ново,

као што се моле и Српска дјеца,

да Косово остане њихово.

Ћеранић Николина

 

Биографија:

Дјетињство је провела у селу Спила, гдје је завршила основну школу. Након чега у Никшићу уписује Средњу електро-техничку школу, смјер рачунари. Током свог школовања, постаје члан црквеног хора Св. Новомученик Станко, из Никшића. Рано почиње да пише и да се бави пјесништвом, па 2008 године, радио “Глас Русије” објављује једну од њених пјесама, након чега она постаје члан многих пјесничких догађаја. Од 2009. године активно учествује на већим и мањим трибинама и манифестацијама, гдје излаже своје писане ријечи. 2016 године добитница је треће награде ,,Драгомир Брајковић” за поезију младих. Крајем 2016 године књижевни клуб ,,ЗЛАТНО ПЕРО” Књажевац јој додјељује признање за најбољу пјесму “Ослобађање”. 2017 године добитница је друге награде за поезију младих у Новом Саду коју јој додјељује “Центар свих креативних”. Након завршене средње школе, 2011. године, опредјељује се за Философију, на Филозофском факултету у Никшићу. У периоду студирања, уписује школу сликарства и почиње професионално да се бави сликарством и фотографијом. Имала је више колективних изложби. 2015 године завршава своје студирање након чега планира да упише постдипломске студије. Николина тренутно живи и ради као вјероучитељ у саставу Митрополије црногорске-приморске у Ријеци Црнојевића. Издавачка кућа “Глас Србије” 2018 године за Божић, објављује јој прву збирку пјесама “Рођење Васкрсењу слути”. Удата је за свештеника и мајка је малог Јакова.