Песме Николине Ћеранић

СВЈЕТЛОСТ ИСТОКА

Сањах те синоћ онако чедну,
тек као створену од Свевишњег Творца,
помислих, да душа ми расте уз твоју једну,
док у теби гледам и мајку и оца.

Ни сви те писци описали нису,
земљо баљшаја, двери праведности,
у свакој ријеци тражим Волгу по мирису,
док дивим се твојој дјествености.

Некако с јесени као да бане,
под кровом мојим звијезда Русије,
зацијеле тихо те патње ране,
и све што живи тек радује ти се.

Хтједох да шапнем твоме Уралу,
дођем ти родом и кћерка и син,
мачем као Георгије убијам ти алу,
пјесмом те величам као Јесењин.

 

ПРОХОДАЋЕШ ВУЧЕ

Синоћ сам ти низ Дурмитор силазила Вуче,
да цјеливам двери тешке душе твоје,
и мислима се браним док врлети хуче,
гледају и питају чија ли си соје.

Нијемо ми лице ко вучици цвили,
још се пјесмом браним убити ме хоће,
у пољани кажу, Вука су ти ранили,
а ја му носим слова, за оздрављење воће.

Још ти ево чувам, и градим ти слова,
све у твоје име и Ћирила свеца,
све у славу предака и за покољења нова,
градим истину од ћириличног првјенца.

У долове доље плотуни се чују,
као твоје мисли што ме знању уче,
видим двери отворене, алилуја одјекују,
ваистину проходаћеш Вуче.

 

ОТАЦ ОЦУ
(КТИТОРИМА ХИЛАНДАРСКИМ)

Од Оца опет би Отац и опет Отац Оцу,
из чирака кануле мрве свјетлости,
чедо скромно сину светогорцу,
бојажљиво дрхти да му опрости.

Наднијело небо Свевишњег цара,
злато претвори се у црну ризу,
једине хвале, јединог Бога господара,
корак вјечности на вратима је близу.

Мук инока, заблистале чедне власи,
грумен отачаства бројаницу моли,
кад догурају потоњи часи,
опрости, узми само да не боли.

Колико бјеше само то давање,
Гора привила чада Сербска,
и да Симеон поста од Немање,
док на зиду самотно моли се фреска.

Све од земље саткало се до неба,
Отац Оцу тад бјеше Сава,
колико само ту Бога има и живог хљеба,
хвала им и слава…

 

Кратка биографија Николине Ћеранић:

Дјетињство је провела у селу Спила, гдје је завршила основну школу. Након чега у Никшићу уписује Средњу електро-техничку школу, смјер рачунари. Током свог школовања, постаје члан црквеног хора Св. Новомученик Станко, из Никшића. Рано почиње да пише и да се бави пјесништвом, па 2008 године, радио “Глас Русије” објављује једну од њених пјесама, након чега она постаје члан многих пјесничких догађаја. Од 2009. године активно учествује на већим и мањим трибинама и манифестацијама, гдје излаже своје писане ријечи. 2016 године добитница је треће награде ,,Драгомир Брајковићза поезију младих. Крајем 2016 године књижевни клуб ,,ЗЛАТНО ПЕРО” Књажевац јој додјељује признање за најбољу пјесму “Ослобађање”. 2017 године добитница је друге награде за поезију младих у Новом Саду коју јој додјељује “Центар свих креативних”. Након завршене средње школе, 2011. године, опредјељује се за Философију, на Филозофском факултету у Никшићу. У периоду студирања, уписује школу сликарства и почиње професионално да се бави сликарством и фотографијом. Имала је више колективних изложби. 2015 године завршава своје студирање након чега планира да упише постдипломске студије. Николина тренутно живи и ради као вјероучитељ у саставу Митрополије црногорске-приморске у Ријеци Црнојевића.


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.