Представљање књиге „Здрава књига“ аутора Александра Миљковића за Kраљевске новине

Можете ли нам за наш Краревски магазин испричати како је настала идеја за стварање овакве једне књиге за децу за коју би смо могли рећи да се појавила баш у правом тренутку и за децу а свакако и њихове родитеље.

Пре него што сам добио идеју да напишем „Здраву књигу“, направио сам један пројекат који се зове: „Није срамота хранити се здраво“. Разлог за таквим пројектом пронашао сам у свакодневном гледању чиме се наши основци хране и шта заправо једу за ужину. Иако радим у две сеоске школе, где би требало да је храна здравија и квалитетнија него у граду, заправо није тако. Ужина наших основаца најчешће су грисине, чипс, смоки, чоколадице, сокови сумњивог квалитета, нешто од пецива или у ређим  случајевима ¼ хлеба и паштета, салама… У градским школама су, уз грицкалице и слаткише, најчешћи пица и хамбургер. На прсте једне руке могу се избројати они који ужину доносе од куће. И шта се дешава? Временом и они одустају јер се осећају некако постиђено што им у рукама није парче пице, нека чоколадица, или чипс, као код већине. Баш као што се осећају и деца која не могу да се похвале неком фирмираном одећом, или обућом. Да би их подржао, дошао сам на идеју да направим предавање које се зове „Није срамота хранити се здраво“ и  пошао сам у немогућу мисију обиласка основних и средњих школа. У почетку сам имао подршку општинских власти, али је то временом нестало, као и моје уверење да се може много тога променити. Онда сам одлучио да се обратим млађој деци, да пробам у ранијем узрасту нечему да их научим. Они најбоље уче уз рецитације и неке причице, па сам одлучио да напишем књигу где ћу их на тај начин учити о здравој исхрани, спорту, другарству, где ћу им указати на опасности које носе алкохол, пушење, дрога… Ту су и савети за здраве ужине, колико пута дневно треба да једу, како да изгледа један здрав дан…

Колико сте дуго радили на књизи и какав одзив у јавности је добила.

Настанак књиге се поклопио са једним од најрадоснијих догађаја у мом животу. Са рођењем ћеркице Јелене, која ми је својим неспавањем ноћу помогла да напишем највећи број песмица. Тачније, док сам је ноћу љушкао и певушио да је успавам, са сном сам се борио тако што сам у почетку развијао идеју, а касније слагао речи, претварао их у стихове, а стихове у песмице. Чим је спустим у креветац, записивао сам идеје, а касније их, уз помоћ супруге развијао и дорађивао. Пошто сам по професији професор физичког и здравственог васпитања, дакле нисам из света књижевника, нити сам знао како се књига дизајнира и никада нисам имао никаква искуства у прављењу књиге, све је то трајало сигурно две године. Када је све то, уз доста мука и доста времена завршено, одлучио сам да презентација саме књиге буде неуобичајена, односно да се не сведе на класично читање песмица пред малобројном публиком. Желео сам да је представим кроз позоришну представу у којој ће главни глумци бити они којима је књига намењена. Позвао сам у помоћ учитељицу Данку Тешић и све њене ђаке другаке у помоћ. Онда сам, уз још мало непроспаваних ноћи 😊  песмице претворио у причу у стиховима и тако је настала представа „Здрава Болест“ коју можете видети на мом ЈТ каналу „Да нам деца здрава буду“. Искористили смо да спојимо лепо и корисно и презентацију смо претворили у хуманитарну акцију где су улазнице у позориште били заправо пластични затварачи флаша који су се у том тернутку прикупљали за набавку инвалидских колица за нашу суграђанку. И тако су, уз препуну позоришну салу и одличну атмосферу кренули у живот „Здрава књига, књига за децу, маме и тате“ и „Здрава Болест“. Представа је убрзо „отишла“ на Републичко такмичење у Лесковац, које је најважније такмичење свих основних школа у Србији, а  које се одвија под покровитељством Министарства просвете. Ту смо освојили две прве награде и тако на најлепши начин заокружили труд и рад свих нас.

Ваша идеја за покушајем да променимо лоше навике преточена је у странице књиге да ли има ефекта  и да ли савремен начин живота потпмаже лошим навикама колико у исхрани толико и у физичким активностима које су у потпуности занемарене .

Као и већина добрих идеја, односно идеја које су корисне и доносе добробит велком броју људи, ни ова моја није доживела неки успех. Савремени начин живота је живот који се своди на олакшање свега и на задовољење својих физичких нагона и потреба, где се мисли искључиво на садашњост, без икакве бојазни шта нас чека у будућности. Здрав начин живота је у супротности са тим, јер да бисмо били здрави, моарамо да се крећемо, да вежбамо, да трчимо, да се знојимо, једемо нешто што баш није укусно… И ту је борби крај. Од малих ногу учимо децу да је њихово задовољство, а не оно што је добро за њих, најбитније, навикавамо их на испуњавање њихових жеља и жељица, навикавамо их да су нам увек у видокругу, са свих страна чујете: „Не трчи, не скачи, не пењи се, не зној се, не излази напоље хладно је…“. Непрекидно им се шаљу и у подсвест утискују најгоре поруке: „Пашћеш, ударићеш се, разболећеш се…“. Заправо, ми старији не схватамо да деца имају другачије потребе него ми и да они треба да се играју, друже, трче, троше велику количину енергије која је у њима. Онда их „смирујемо“ тако што им купујемо све и свашта. И потребно и непотребно, мислећи да ће да мирују и играју се. То се манифестује и на храну, купујемо и дајемо им да једу само оно што се њима свиђа, а то обично буду слаткиши и грицкалице. И онда се појавим ја да им причам како треба да се хране здраво, показујем им шта ће се десити са њима у будућности, како их уништавају велике количине грицкалице, слаткиша, показујем им и учим их како то да спрече. И има утицаја. Уз мали проблем. То траје два-три дана, а онда Јово-наново. Свакодневица побеђује и мој рад и моја жеља, као што и рад и жеља свих мојих „сабораца“, бивају поражени.

hdr

Да ли планирате наставак ове књиге јер свакако ово је једно значајно дело које би требало да има и свој наставак.

Размишљао сам често о наставку, па сам направио већ поменути Јутјуб канал под називом „Да нам деца здрава буду“, написао песму и цртани спот за децу („Кока и другари“), направио један занимљиви полигон за прваке када иду са часа у тоалет да им пут до тамо и назад буде занимљив и да нешто науче („Скочи и научи“)… Али стижемо до незаобилазног „али“… То баш није занимљиво данашњим нараштајима и њиховим родитељима. Да су неке глупости, да су неке туче, да су неке смицалице, пажња би била огромна, а овако… Зар није боље да на рођендан другару из вртића, или предшколског, уместо чоколаде понесете „Здраву књигу“? Са супругом сам имао идеју да напишемо песмице које су заправо рецепти за прављење здравих оброка, али нисам сигуран да ћемо тај пројекат завршити. Средства која требају за тако нешто су велика, помоћ неопходна, а нема баш заинтересованих да нам се нађу на том путу.

hdr

Ваши планови у следећој години и неки ваш савет родитељима и деци како се вратити исправним и здравим навикама живота.

Планова, као што рекох има увек, само је сабораца који би ми се придружили све мање. Наредне године, као и много година до сада, одржаћемо традиционални „Камп здравља и другарства са школом скијања“ на Голији. Он је специфичан јер деци нису дозвољени слаткиши, грицкалице, мобилни телефони, таблети, лаптопови… Оно што је дозвољено у неограниченим количинама је воће. Воће мења слаткише, из воћа цедимо сокове, правимо воћне салате. Уместо телефона дружимо се, играмо друштвене игре, причамо… Поручио бих родитељима да то могу да примене сами код куће. Нека то буде једна од порука родитељима. Направите за почетак бар дан-два недељно који ће бити без нездраве хране, па ако то буде занимљиво деци, временом те дане повећавајте. Или направите месечно једну недељу здраве хране. Замолио бих родитеље да погледају тело своје деце. Да виде какво им је држање, да ли је крива кичма, да ли имају проблеме са равним стопалима… Често родитељи, тек када им укажем на деформитете то виде, док пре тога нису обраћали пажњу. Поштовани родитељи, то што бесомучно испуњавате својој деци жеље и што им све олакшавате и радите уместо њих, једног дана ће им се обити о главу. И њима и вама, а сигуран сам да то не желите. Зато их пустите да трче, јуре, пењу се, падају, али им се нађите да спречите теже последице. Поштујте њихову вољу, али их ви усмеравајте ка добрим и корисним стварима, јер сте ви ти који сте прошли кроз њихове године, а не они крооз ваше и као такви требало бисте више и боље да знате од њих. Ако не можете сами, ту сам да вам помогнем и ја, а и сви они који се баве проблемима и здрављем ваше деце.

Даница Ђошић новинар