Представљена књига „Преко прага“ владике Григорија

Преко Прага – нова књига Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија представљена 29. маја 2017. године у крипти храма Светог Саве на Врачару

Меланхоличном збирком 23 приче сабраних у дело Преко прага, које говоре о судбинама младих људи, Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије Дурић несумњиво улази у ред даровитих босанскохерцеговачких писаца и својом прозом наставља најбољу традицију приповедача на српском језику од Петра Кочића до Зука Џумхура, Ива Андрића или Меше Селимовића.

У организацији Управе храма Светог Саве и издавачке куће Лагуна представљена је нова књига Његовог Преосвештенства Владике захумско-херцеговачког г. Григорија Преко прага у крипти храма Светог Саве 29. маја 2017. године. После отпеваног тропара Светом Вукашину, мученику јасеновачком, у препуној Светосавској крипти, публика је имала прилике да чује критичке осврте Владике будимљанско-никшићког г. Јоаникија; драмског писца, песника и академика Љубомира Симовића; др Данијеле Јелић, професора књижевности на Филолошком факултету у Бања Луци; и аутора књиге Владике Григорија. Кратко се и обратио присутнима власник Издавачке куће Лагуна Дејан Папић, који ј подсетио да је ова књига већ доживела два издања.

Промоцији су присуствовали Епископ источноамерички г. Иринеј Добријевић, Епископ  славонскин г. Јован, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, старешина Саборне цркве у Београду протојереј-ставрофор Петар Лукић, професори Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Богољуб Шијаковић и протојереј-ставрофор др Владан Перишић, духовник манастира Рајиновац архимандрит Стефан Шарић, хирург проф. др Предраг Пешко, дипломата Вук Јеремић, прослављени спортисти Дејан Бодирога и Душан Савић, новинари Марина Рајовић Савић и Веља Павловић, глумац Драган Бјелогрлић и многи други.

После две дуже новеле Лазар и Прича о старом краљу, објављене пре више година, писац се у новој збирци окреће судбинама малих људи у свом херцеговачком поднебљу с краја бурног XX века. Када пише о појединачним судбинама савременика, њиховим несрећама, неспоразумима и заблудама, болестима, беди и странпутици, писац издваја најсветлије тренутке њиховог живота и налази најдрагоценије црте њиховог карактера. А кад пише о лопти, смеху, возовима, о бригама, мору или манастирима, Владика оживљава заборављене или испражњене просторе, пределе и расположења свога ратом опустошелог поднебља. Изванредан психолошки портретиста, аутор се у овој књизи уздиже изнад злосрећних подела у народу, прелазећи преко уског и себичног прага своје куће, вере и нације, и даје нам сваким ретком своје прозе на знање да ће се угледати на Андрићеву мисао: Највећа планина коју човек мора прећи је праг његове сопствене куће.

Владика Григорије рекао је да ова књига на један начин представља и његов вапај да се испоштују различитости народа у Херцеговини, које су добре и које не треба потирати. -Подјеле нису добре и мржња која из тих подјела извире и људе дијели, није добра. Оно што сам покушао јесте да ставим мелем на ране тих људи, на њихове очи у којима се види бол и не само на очи, већ на све оно што сачињава човека – душа, дух, тијело, додао је владика Григорије. Према његовим речима, све је рањено у Херцеговини, али ране не морају само да буду ране, већ оне могу бити и прозори за благодат Божју.

Говорећи о својим узорима у књижевности, владика је навео Иву Андрића, као недостижни образац како писати, и Мешу Селимовића, који је рекао да човек може да има само два разлога да пише: један је да је превише амбициозан, а други разлог је ако има нешто да исповеди. -Он није сигурно био од оних који су превише амбициозни, а ја немам храбрости да кажем да нисам амбициозан, али имам храбрости да кажем да имам много тога да исповиједим и да је писање неки облик мог исповиједања, додао је владика Григорије.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је на промоцији да је први утисак који се добија читајући ову књигу ведрина која плени, као и успешно осликани пејзажи ведрих боја, тонова, праћени појем птица, мирисима чемпреса и ливада, што се све уклапа са богослужењем у манастиру Тврдошу. Према његовим ријечима, сва ведрина, лепота, радост и светлост која сија из ове књиге може човека да повуче и ка погрешном закључку, али како се чита књига, сви ти ведри тонови и гласови и пејзажи само служе да читаоце уведу у дубљу тајну. -Служе да нас уведу у то да се дотакнемо људских судбина, да се са њима упознамо, чак и до оног врхунског искуства трагичног, али оне трагедије која је оплемењена вјером, човјечношћу, људскошћу тако да то искуство трагичног заправо још више истиче племенитост, доброту, вриједност и љепоту вјере, рекао је владика Јоаникије.

Академик и књижевник Љубомир Симовић рекао је да књига Преко прага није плод списатељске имагинације, већ је документ и сведочанство о ономе што је писац лично видио и доживио, али у којој је забележио и драматична сведочења која су му други људи као сапутнику, пријатељу или исповеднику током година поверавали.

На крају промоције Владика је прочитао одломак из романа, а потом му је публика прилазила са књигама у рукама, које је он стрпљиво потписивао.


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.