ПРОРОЧАНСТВО НЕМАЊИНЕ ЖЕНЕ – Света Анастасија

Ускоро НОВО У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ о томе ко је жена творца велике Српске државе Стефана Немање, мајка првог српског Архиепископа Саве, првог српског Краља Стефана и владара Дукље Вукана.

Писци Драган и Стефан Дамјановић, средства намењују и тиме иницирају почетак обнове храма у којем је последње године живота провела Света Анастасија, мајка свих Православних Срба .

Све до сада непознато у роману:

ПРОРОЧАНСТВО НЕМАЊИНЕ ЖЕНЕ

-Света Анастасија-

Два голуба, као снег бела, од раног јутра, на Благовести 7. априла 1196. надлетала су тврђаву у Расу. Правили су по неколико кругова, онда, онако у пару прхтали у небо, па се одједном, колико да предахну, спуштали на највишу кулу. Жупанов најстарији војвода, Влатко, посматрао је час голубове, час колоне људи које су пристизале из свих српских области. Двојица официра са његове леве и десне стране климнуше само главом када им он рече како међу придошлима има и пуно странаца.

„Ово што ће данас да се догоди код нас никад се није збило нити ће се, можда, поновити. Чудо једно,“- више себи у браду коментарисао је, тихо, војводин официр.

„Одакле овако бели голубови. Такви овде никад нису виђени. – узврати наглас најискуснији Немањин ратник.“

Небеске птице одвлачиле су му пажњу и он се присети наредбе. А наредба је била строга и морала се извршити: кад одјекну прва звона са Цркве Светог Петра и Павла, он ће дати знак стражарима на главној капији двора, да је отворе, широм. Кроз њу ће проћи Велики Жупан Немања, са женом Аном, а онда ће се, после изласка из храма, обратити народу и саопштити му важну промену.

Ослушкујући тај тренутак, његов поглед опет привукоше голуб и голубица јер на њих крете кобац, пристигао из околних шума Раса.

Војвода Влатко за трен рашири па скупи зенице, и одапе лук. Стрела полете, кобац се стрмоглави у колону придошлица.

Испод куле било је пуно радозналих људи и жена, и војника, и сви видевши овај призор махнуше војводи, задивљено му поручујући:свака част, војниче! И под старе дане имаш око соколово!

Одјекнуше звона. Војвода изда наредбу да се отвори главна капија двора. Појавише се Велики Жупан Немања и Ана. Кренули су на монашење у црвку Светог Петра и Павла. Пролазили су лагано кроз шпалир војника а са обе стране народ клицаше свом дугогодишњем владару.

Неупућенима је ово могло да личи да поданици поздрављају господара који тек одлази у неки нови бој. А Немања данашњим појављивањем, у својој осамдесет другој години, престаје да буде њихов владар, и више не одлази у битке мачем и копљем. Он и његова љубљена супруга Ана, која је већ напунила седамдесет једно лето, а надалеко била чувена као тиха и мудра византисјка принцеза, кретали су у један нови бој.

Оба војводина помоћника на кули изнад улаза у тврђаву са жалошћу рекоше старешини: ето, можда они иду у неки још важнији рат, за нас и сав српски род. Али, како то објаснити свету?

„Зна то Немања, а зна и његов најмлађи син монах Сава. Будите спокојни, неће он свој народ оставити пропадању. Бог зна да је Немања од првог дана стварања државе знао шта му је дужност као што сада зна зашто је баш тренутак да са себе скине владарске одело и одене се у монашко.“

Сва тројица заћуташе, а за то време владарски пар стиже до врата храма.

Велики Жупан Немања и супруга Ана уђоше у цркву и дуго се испред олтара молише Господу. Тако је почело њихово монашење. Од силне владарске свите, која је стајала испред цркве, овом молитвеном чину присуствовало је неколико монаха, епископ рашки Калиник и писар Жупанов који успе да од речи до речи запише молитву коју је, тада, изговорио Немања.

Писар друге детаље овог чина није као траг оставио, а народ окупљен око цркве у Расу знао је да ће дуго почекати док владар и владарка не заврше своје молитве, и не испуне правила о монашком постригу.

У Расу су сви знали да се господар Немања за одлазак међу просјаке, како је обичан свет називао монахе, припремао три године. За владарку Ану, мајку тројице владарских синова, најстаријег Вукана, средњег Стефана и најмлађег Растка, и три кћери, нико није наслућивао да ће поћи путем свог мужа, па и сама постати просјакиња.

Тако је започео постриг – монашење владара прве велике српске државе Стефана Немање и његове жене, господарице Ане. У том тренутку свет који је потпуно испунио све прилазе двору имао је прилику да на небу види она два невереватно бела голуба…

(извод из романа)


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.