Са Златне планине златно откриће

И З В И Д Н И Ц А – Н О В А П О Н О Р Н И Ц А

Још је Јосиф Панчић устврдио да је Копаоник не само бисер, него и чудо природе. Панчић је много тога открио, али је остало и неоткривеног. Оно што је недавно открила Дивна Драгана Чанаћевић, из Београда, која добро разуме ћуди планина и њихове тајне, јер је и рођена на планини, велико је откриће. До сада се знало да на Копаонику постоје три понорна потока а она је открила и тврди да један од тих потока прераста у реку понорница са водотоком између 14 и 15 километара, што је најдужа река понорница у Србији.

-Она извире са Небеских столица, места које је добило назив по томе што се одавде може видети цела Србија, део Македоније, Црне Горе, Бугарске и Босне и Херцеговине, односно сви планински врхови родопског и динарског венца.-каже ова истражитељка, аматер која је дошла до овог невероватног сазнања, после вишегодишњег истраживања и додаје- Код нас много тога , не случајно, почиње од легенди, па је она и мени била повод за истраживања. И легенда и факти наводе да је овде био простор Златне планине, на којој су се налазила рударска окна, из којих је копано сребро, олово и злато. Године 1460 лавина је затрпала и рударска окна, и насеље, рударе и становнике. Од тада је овај простор добио нови назив, Запланина, са доста тога за истраживање, посебно за рударство. Недалеко се отворио водопад Јеловарник, дуг 71 метар, највећи у Србији. Иначе, до сада се знало за три понорна потока: Марине воде, која тече око пола километра под земљом и улива се у Топлицу, и Курановачки поток који понире дуже од 700 метара и улива се у Гобељску реку, а затим у Ибар. Овај трећи, који сам истраживала, извире испод небеских столица и испод Запланине, и на километар од храма Светог Јована Крститеља, прави бифуркацију, па део воде одлази директно у земљу, понире, а део тече површински и улива се у Топлицу и то током целе године. Запазила сам, такође, да мештани овде преграђују воду али се она, и поред тога, једним делом прелива а другим улива у земљу. – каже госпођа Чанаћевић.

Ово је сигурно велико откриће на Копаонику и тек ће будућа истраживања потврдити његов значај. Са овим се слажу и Милен Дишић, помоћник генералног директора ,,Национални парк копаоник“ и Милосав Шуловић, из оближњег Рудишта, врсни познавалац овог простора

-Пратио сам истраживања госпође Чанаћевић и с њом више пута ишао на лице места. До сада сам мислио да вода прави крак према Белом брду, удаљеном одавде око 12 километара и тече кроз некадашња рударска окна. Међутим, она тврди супротно, да понорница иде испод планине, јер су рударска окна била на врху и средишњем делу планине и да је ово пририодни феномен, где река прави бифуркацију, а не изазван било каквим окнима и ископавањима руде још пре више векова. – каже Милосав Шуловић.

Истражитељ Дивна Драгана Чанаћевић, по свему да је дошла до великог открића. Да би све довела до краја, потребна јој је помоћ надлежних институција, јер ово изискује и неопходна средства за даљи рад. Нада се да ће наићи на разумевање како државних, тако и локалних званичника, јер је ово не само научно откриће него и туристичка атракција, врло важна за читави комплекс Копаоника.

 

ПРЕВИДЕЛИ ПОНОРНИЦУ
-Госпођа Дивна Драгана Чанаћевић је врло упорна, иако аматер, добар зналац планине. Њене тврдње су врло реалне и поткрепљене па ако се испостави да је све онако како тврди, а ја мислим да јесте, на прагу смо врло значајног сазнања о још једном чуду на Копаоничком венцу. Ишао сам са њом на лице места и убедио се да је све онако како најављује, па ми се чини да сам, икао један од учесника стварања књиге о Копаонику, превидео постојање реке понорнице са бифуркацијом на веома видљивом месту – казује за „Краљевске новине“ Милен Дашић, помоћник генералног директора ,,Национални парк Копаоник“.