Промовисана „Споменица о српским Соколима“

„Соко“ је витешка, патриотска и спортска организација која негује све оно што је најбоље и најплеменитије у нашем народу.

У уторак, 10. децембра ове године, у Краљевском двору је приређен свечани пријем у част промоције „Споменице поводом двадесетогодишњице Соколског рада Јевђе А. Јевђевића и десетогодишњице старешинства у Савезу Српски Соко .

О књизи су говорили аутор предговора епископ Аустријско – швајцарски, Италије и Малте, господин Андреј и аутори Споменице Вељко Лековић – правник, и његова супруга Катарина Лековић – филозоф и архивиста у Архиву Шумадије из Крагујевца.

У поздравној речи домаћин – престолонаследник Александар је истакао следеће:

„Окупили смо се поводом промоције Споменице Савеза Српски соко“ који је под мојим покровитељством. Соко је витешка, патриотска и спортска организација која негује све оно што је најбоље и најплеменитије у нашем народу.

Познато је да је краљевска породица била одувек везана за ову организацију. Мој деда, краљ Александар, био је највећи покровитељ Соколског савеза, чији је старешина био мој отац краљ Петар II, а чланови су били и моји стричеви Томислав и Андреј.

Драго ми је што је у Споменици велики број слика моје породице. То говори да смо увек били са народом и уз народ и потврђује нераскидиву везу Сокола и Карађорђевића.

Садашњи старешина Јевђевић на челу Сокола je 12 година, а више од 20 година активан је у Соколском покрету. Ова књига говори о његовом раду али је и својеврсна историја савременог Српског соколства. Честитам му на досадашњем раду, желим још успеха у будућности и поздрављам вас соколским поздравом – здраво, рекао је престолонаследник.

Епископ Андреј је пренео поздраве Његове Светости патријарха Српског и честитке поводом јубилеја старешине Сокола. Он је још говорио и о Јевђевићевим заслугама за обнову Сокола у Србији али и о његовој делатности ван наше земље.

Велики српски песник и академик Матија Бећковић, који је и члан Крунског савета, у својој беседи је истакао: „Соко од сокола Јевђа А. Јевђевић из чувеног соколског гнезда из којег су се соколови оглашавали и раније – данас је најистакнутији чувар и обновитељ Соколског покрета и соколске традиције, не само у Крагујевцу него и широм наше земље и света. Обнављајући стара и оснивајући нова соколска јата Јевђа А. Јевђевић се показао достојан и заслужан да се поводом двадесетогодишњице његовог соколског рада и десетогодишњице старешинства у савезу Српски соко објави Споменица аутора Вељка Лековића, за коју и ја, као истински поштовалац, прилажем своје име и реч“.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Реч аутора

Узимајући реч аутор књиге Вељко Лековић је рекао: „Ваша Краљевска Височанства, Ваше Преосвештенство, Ваше екселенције, брате старешино, часни оци, даме и господо браћо и сестре, припала ми је велика част и задовољство да се као аутор ове монографије обратим овде у дому Карађорђевића чији су преци били чланови Сокола. Краљ Александар Карађорђевић, престолонаследник Ђорђе Карађорђевић и краљ Петар II Карађорђевић.

Соколски покрет настао је у Чешкој 1862. године као витешка организација за борбу против германске хегемоније у тадашњој Аустро-угарској и постепено се ширило на земље где су живели Словени, од Балтика до Јадранског мора. Доктор Мирослав Тирш је заједно са групом истомишљеника основао прво Соколско друштво.

Појава организованог вежбања у Србији везује се за гимнастичку дружину коју је у оквиру своје сликарске школе водио Стеван Тодоровић, од 1857. до 1865. године. Из његовог нуклеуса, после петнаестак година настало је друштво, које је на иницијативу доктора Војислава Рашића узело име „Соко“.

Заслугом доктора Рашића Српски соколи су уведени у Савез Словенског соколства и учествовали на V Свесоколском слету 1907. године. Следеће 1908. године основао је у Крагујевцу Савез Српских соколова.

У Балканским и Првом светском рату јавио се читав низ ратних хероја који су потекли из Соколског друштва, као на пример: Војин Поповић Вук, генерали Живановић, Ковачевић, Варјачић, легендарни мајор Драгутин Гавриловић и многи други.

После рата одржан је Први Соколски сабор у Новом Саду од 28. до 30. јуна 1919. године. Сабором је председавао Ђура Паунковић каснијих година најистакнутији српски представник у Соколству. Гост на Сабору био је војвода Живојин Мишић. Ту је прокламовано и начело: Један народ, једна држава и једно Соколство.

Законом о оснивању Сокола Краљевине Југославије од 5. децембра 1929. године, дошло је до уједињења свих соколских организација у земљи. Закон су потписали краљ Александар, председник Министарског савета генерал Петар Живковић, министар просвете Божа Максимовић и министар војске и морнарице генерал Стеван Хаџић. За старешину Савеза именован је престолонаследник Петар, касније млади краљ Петар II Карађорђевић.

Јевђа Јевђевић потиче из Соколске породице. Отац Александар је био познати Крагујевачки адвокат, а мајка Ружица службеник у здравству. Основну школу „21. октобар“ и Економску школу завршио је у Крагујевцу.

Правни факултет уписао је на Београдском универзитету, а затим прелази на крагујевачки факултет и стиче звање правника. Током студија у Крагујевцу био је један од вођа студентског протеста 1996. године.

Поред оца Александра који је био члан Сокола, ту су били и сва браћа у великој породици Јевђевић. Очева мајка Љубица, рођена Красојевић, пореклом је из Горње Црнуће, прве српске нововековне престонице. Два члана ове породице били епископи: Вићентије Красојевић епископ жички и Михаило Урошевић епископ шабачки. Бабин предак је био и Дворски кнез Ђорђе али и легендарни војсковођа из касног средњег века Радич Поступовић.

Соколи су били и ујаци оца Александра, Јанићије и Љубомир Красојевић. Јанићије је био на великом Соколском слету у Прагу 1912, а као бан Моравске бановине био је покровитељ великог соколског слета у Крушевцу 1939. године, који је одржан поводом 550 година од Косовске битке. Јевђин деда Милан био је истакнути члан Сокола у Крагујевцу исто тако и баба Десанка али и цела њихова породица.

Идеја за писање ове књиге потекла је након дугогодишњег пријатељства са Јевђевићем, јер смо заједно учествовали у обнављању Соколског друштва у Крагујевцу. Као један од првих чланова Соколског друштва имао сам моралну обавезу да тако и из прве руке знам како су изгледали почеци и обнова соколског рада у нашем граду.

Скупштина на којој је након 55 година паузе, обновило рад Соколско друштво Крагујевац-Матица, одржана је 5. октобра 1996. На скупштини је изабрана управа, а Јевђа Јевђевић је изабран за старешину друштва. На тај начин Соколи су после дуго година почели да излазе из заборава.

Негде у исто време Јевђа постаје председник савета у највећој градској месној заједници „Палилула“, а велики део послова у Соколском друштву преузимам ја као секретар. Пошто смо и Јевђа и ја у то време студирали Правни факултет окосницу Друштва чинили су студенти Правног факултета, који су наступали на спортским такмичењима и за Друштво и за Факултет.

Као председник „Палипуле“ Јевђа је организовао и предводио бројне акције од којих су најбитније: уређење Трга Мала вага, , изградња Дома здравља у насељу од 20.000 становника и обнова локалног фудбалког клуба „Арсенал“ у коме је Јевђа изабран за председника.

Тада су формирана друштва у Тополи и Чачку, обновљена је 2001. године Соколска жупа Шумадијска, а Јевђа је изабран за старешину Соколске жупе.

Соколска друштва су се развијала наравномерно и у једном тренутку само Соколско друштво Крагујевац имало је преко 1000 чланова, што је било више него сва остала друштва заједно. Зато је на иницијативу соколских старешина одржана скупштина 29. марта 2008. године када је донета одлука да се промени назив Соко Југославије у Савез српских сокола, а за в.д. старешину Сокола изабран је Јевђа Јевђевић. На церемонији одржаној 25. септембра 2008. године старешина Савеза уручио је престолонаследнику повељу и орден Српског сокола Првог реда. Престолонаследник Александар се и формално примио покровитељства над овом витешком организацијом 24. фебруара 2009. године.

Са благословом Његове Светлости патријарха српског Иринеја, Савез српски соко одржао је 15. септембра 2010. године испред храма Св. Саве први соколски слет у Београду. На њему је узело учешће преко 400 вежбача.

Други соколски слет одржан је у Нишу на празник Св. Цара Константина испред истоимене цркве 2011. године. Поред вежбача наступао је Дечји соколски хор. Слету је присуствовао Његова Светлост патријарх српски, представници града Ниша и део старешинства Савеза Српски соко.

Јевђевић је био гост и Соколским слетовима 2006 и 2012. године у Прагу. Том приликом имао је сусрете са руководством чешког Соколског Савеза, председником Сената као и председницом Чешког парламента.

И наредних година имао је велику активност како у земљи тако и међународну, као народни дипломата доста је радио на поновном успостављању покиданих веза и на успостављању нових пријатељстава са соколским организацијама широм света.

Јевђевић је био активан и даље је у бројним друштвеним и спортским организацијама.

Био је потпредседник и вршилац дужности председника Удружења Краљевина Србија, управитељ је Задужбине епископа жичког Вићентија Красојевића, председник Коњичког клуба Кнез Михаило и председник или члан управе више удружења и клубова.

Треба посебно истаћи да је Јевђа Јевђевић и аутор више књига и научних радова.

(Прву књигу објавио је 2003. године под називом „Вићентије Красојевић епископ жички и његова задужбина“, а затим објављује књигу „У спомен старешинама Сокола Милоју Павловићу и Драгољубу Миловановићу“, 2006. године, „Споменица Крагујевачких Сокола, 1907-2007“, у 2008. години, рецензију и предговор књиге написао је академик Владимир Стојанчевић, „Руси у Крагујевцу“ 2011. године, са уводним предговором Његове Екселенције тадашњег амбасадора Русије у Србији Александра Конузина, затим књиге „Доктор Војислав Рашић“ 2012. године, „Повратак краља“, Петар II Карађорђевић, 2013. године, предговор је написао Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар Карађорђевић, а поговор академик Матија Бећковић, и књигу „Кнез Милош и Црнућа“, прича о првој српској престоници, у 2015. години).

Члан је Матице Српске и у оквиру пројекта „Српски биографски речник“, написао је велики број биографија знаменитих Срба.

Учествовао је у низу научних скупова и објавио више научних радова махом из области националне, црквене и историје спорта. Објављивао је текстове у: Зборницима Музеја рудничко-таковског краја – Горњи Милановац, архива у Крушевцу, архива у Јагодини, Зборнику архива Шумадије у Крагујевцу….

На крају истакао бих да је Јевђа Јевђевић носилац многобројних одликовања, медаља и друштвених признања из Србије, Чешке, Словачке, Русије, Украјине, Канаде, Белорусије, Словеније, Црне Горе и Републике Српске, рекао је Вељко Лековић.

Обиман посао и велико задовољство учињеним

Свој допринос овом свечаном догађају дала је и госпођа Катарина Лековић, уредница издања, која се учесницима скупа обратила следећим речима:

„Ваша Краљевска Височанства, Ваше Преосвештенство, Ваше екселенције, часни оци, даме и господо браћо и сестре, данас, је готово немогуће поменути Соколско друштво у било ком граду и ван наше земље, а да се не спомене Јевђа А. Јевђевић. Прошло је десет година како је старешина Савеза и двадесет година како ради у Соколству. Његовом иницијативом 1996. године је обновљено Соколско друштво у Крагујевцу, које је основано 1907. године и радило је без прекида све до 1915. године, а наставило са радом након завршетка Првог светског рата 1918. године. Крагујевац је пре Другог светског рата имао два соколска друштва и два соколска дома. Почетком Другог светског рата немачки окупатори забранили су рад Соколског друштва.

Иницијатива за израду ове књиге је потекла поводом двадесетогодишњице соколског рада Јевђе А. Јевђевића и десетогодишњице његовог старешинства у Савезу Српски Соко. Јевђевић је 1996. године изабран за старешину друштва, 2001. године за старешину Соколске жупе шумадијске, а за в.д. старешину Савеза сокола изабран је 2007. године. У тренутку избора за старешну Друштва имао је 26 година и тим избором постао најмлађи старешина Соколског друштва и Соколског савеза. Његовим залагањем успешно је обновљена ,,Соколана“ 2001. године у насељу Стара радничка колонија у Крагујевцу, које ће постати место окупљања свих Сокола. У оквиру Ђурђевданских свечаности поводом Дана града 7. маја свечано је отворена реконструисана гимнастичка сала ,,Соколане“. Свечаности су присуствовали престолонаследник са супругом, градски функционери и њихови гости, предстваници градова побратима, конзул Чешке републике и предстваници Јужноморавске регије.

Напорним радом и великим трудом Јевђевић је радио на оснивању нових и обнављању старих соколских друштава, што смо документовали великим бројем фотографија које се налазе у четвртом делу књиге. Угледајући се на старије Соколе он је зидао мостове и обнављао стара пријатељства и братства међу словенским народима. Борба за словенску сарадњу и мисао да смо само заједно јаки била је његова водиља ових двадесет три године. Значај Соколства истицао је увек и на сваком месту: организујући друштва, спортске манифестације и такмичења, говорећи на отварањима разних скупова или промоција књига.

Као уредник издања и архивиста желим да нагласим да сам имала тежак задатак да из обимне грађе која се састојала од бројних докумената и великог прес клипинга издвојим битно од небитног. Да критички сагледам новинске текстове који нису увек 100 посто поуздани, јер новинари често вођени сензационализмом или дневно политичким дешавањима пишу оно што њима одговара, па се понекад дешава да то буду полуистине, а често се поткраду и неке нетачне информације.

Други проблем на који сам наишла је огроман број фотографија и требало је направити избор најбољих и најзанимљивијих за ову монографију. Водила сам рачуна о томе да се у првом делу књиге говори о самом пореклу Јевђевића, о његовим прецима и са очеве и мајчине стране који су били чланови Сокола и истакнуте личности. Други део књиге је посвећен Јевђином раду у Соколском друштву, као и знаменитим догађајима који су обележили двадесет година обнове Друштва. Трећи део књиге обухвата преглед књижевног рада, одликовања и признања, као и повеље, дипломе и захвалнице за његов рад и залагање у Соколском савезу. Четврти и завршни део књиге обухватају фотографије које су подељене у неколико целина, а које се односе на породичан албум, затим фотографије које сведоче о националној и међународној сарадњи Сокола као и битни догађаји и сусрети којима је Јевђевић присустовао као члан Сокола.

Аутор предговора је Његово Преосвештенство епископ господин Андреј. У књизи се налазе и речи Његовог краљевског Височанства престолонаследника Александра Карађорђевића, академика Матије Бећковића, Антонија Ђурића и Владимира Ђорђевића као и поздравна реч др Владимира Достала секретара Светског соколског савеза.

За лепоту књиге, дизајн корица и прелом побринуо се тим штампарије ЕМЦ. А књигу је штампала штампарија Графостил из Горњег Милановца. На корицама је стилизација грба чији је аутор хералд проф. Љубодраг Грујић.

На крају желим да кажем да ми је част и задовољство што што сам имала прилике да учествујем у изради ове монографије и да се захвалим Јевђевићу на сарадњи и указаном поверењу, рекла је Катарина Лековић.

И као што је и ред, после излагања аутора,, сарадника и уважених гостију и домаћина, за реч се јавио и слављеник, човек у чију је част читава ова светковина замиљена и спроведена у дело.

„Ваша Краљевска височанства, Ваше Преосвештенство, чланови Крунског већа, савета и кабинета, господине Бећковићу, даме и господо, сестре и браћо“, почео је своје обраћање присутнима Јевђевић и наставио:

„Срећан сам што могу вечерас да Вас поздравим и драго ми је да видим вас – драге особе и представнике медија за које је овај догађај и уприличен.

Поносан сам што се налазим на челу древне организације Српски Соко чије су старешине били великани нашег народа, недостижни не само за мене него и за било ког савременог Србина.

Захвалан најпре мојој породици која ми је улила веру и љубав према Српству и Соколству, захваљујем ауторима ове Споменице Вељку и Катарини Лековић. Писцу предговора преосвећеном владики Андреју који је, поред свих обавеза у четири државе у којима је надлежни епископ, нашао времена да данас буде са нама.

И најзад, захваљујем Њиховим Краљевским Височанствима, Престолонаследнику Александру и принцези Катарини који су нас привилеговали могућношћу да ову књигу представимо у Митском гнезду Српског соколства у Краљевском двору у Београду где је одрасто највећи Соко и наш старешина Краљ Петар Други Карађорђевић. Поздрављам Вас Соколским поздравом здраво !!!

На крају промоције Ивана Јордан је отпевала своју песму „Лети високо као орлови“. Тим поводом, она је, између осталог, рекла: „Задовољство ми је и част да сам отпевала песму “Лети високо као орлови” на пријему на Kраљевском двору поводом обнове друштва Српски соко и књиге о актуелном старешини Јевђи Александру Јевђевићу. Веома је корисно и благородно за наше друштво да негујемо оваква друштва са дугом и богатом традицијом која имају овакву поруку здравог живота кроз спорт и очување традиције код младих нараштаја, рекла је Ивана Јордан, позната интерпретаторка народних и новокомпонованих песама“.

Своје текстове за Споменицу су дали и наш чувени писац Антоније Ђурић, и секретар Светског соколског савеза др Владимир Достал.

Књига је богато илустрована бројним фотографијама које на најбољи начин илуструју богату историју савременог Соколског покрета.

Српски соко је најстарији витешки савез у нашој земљи. На његовом челу налазили су се српски краљеви и принчеви, Обреновићи и Карађорђевићи, као и многи истакнути представници нашег народа, председници влада, министри, научници и црквени великодостојници. Од 1929. до 1970. године старешина Сокола Краљевине Југославије био је краљ Петар други Карађорђевић, а његов син престолонаследник Александар сад је покровитељ Савеза српски соко.

Коришћене фотографије:
Жике Слике Мирослава Ђурића дворског фотографа, Хаџи Марка Вујичића и Милоша Игњатовића.

Маја Ковачевић