Свенашем Пастиру

Цјеливам десницу твоју,
док знам да грешност ме вреба,
тражим спасење за душу своју,
милости и опроста за парче неба.

Видим ти срце како га разапињу,
безглаве душе што вапит не умију,
како те хуле и ову светињу,
а ја те носим у њедрима као у прћију.

Гора ми чарна на памет паде,
док те гледам и све бих ти рекла,
плашим се земље, о домаћински аде,
како је Господња крв на њој текла.

Уздам се поново да спаса има,
и да се крије у жезлу твоме,
мољење ово за вјечност ми примај,
док ти долазим као најрођенијем своме.

А једнога дана кад правде има,
негдје на трону у твоме миру,
над Црном Гором што се од Бога отима,
молићемо се за опрост Св. Амфилохији пастиру.

Пише: Николина Ћеранић