Уснуо у Господу архимандрит хаџи Серафим (Миљковић) | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]

Дана 9/22. децембра 2020. године, на празник Зачећа Свете Ане, у Господу се упокојио, у својој 86. години, архимандрит хаџи Серафим (Миљковић), духовник манастира Благовештења Рудничког.

Света заупокојена Литургија биће служена у манастиру Благовештењу Рудничком у четвртак, 24. децембра 2020. године, у 9 часова, а опело ће служити Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке г. Јован са почетком у 14 часова.

Животопис новопрестављеног архимандрита Серафима

 Архимандрит Серафим (световно име Живојин) Миљковић је рођен на празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског 18/31. октобра 1935. године у богомољачкој породици у селу Дубници код Свилајнца. Године 1958. након одслуженог војног рока у Славонском броду, на празник Светог Василија Великог одлази у Миљков манастир, где проводи седам месеци, а након тога и у манастир Тумане код Голупца. Из манастира Тумане одлази у манастир Јошаницу код Јагодине, где је провео 25 година. У манастиру Јошаници је замонашен добивши монашко име Јаков, након чега је рукоположен у јерођаконски, а потом и у јеромонашки чин. По благослову тадашњег Епископа шумадијског др Саве Вуковића, 1984. године прелази у манастир Благовештење Рудничко у Страгарима. У чин мале схиме замонашен је 2004. године од стране Епископа шумадијског Јована добивши монашко име Серафим. 

Цео свој монашки живот провео је испуњујући монашке завете, а пре свега завет послушања. Живео је јеванђелским стилом живота водећи се Христовим речима: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18, 3–4). 

Остаће запамћен као велики духовник који је годинама свакодневно исповедао по неколико десетина верника из свих српских крајева, па чак и из Америке и Аустралије. Поред тога памтићемо га и као великог подвижника и молитвеника, који је све време свог монашког живота провео у искреној умно-срчаној молитви.  Служећи искрено у благовештењској светињи, заједно са сестринством манастира, допринео је како на духовној тако и материјалној обнови. Славећи Господа и Пресвету Богородицу, са радошћу и осмехом на лицу увек је све вернике радо дочекивао дајући им духовне савете и речи утехе. Свакодневно је до последњег издисаја своју духовну ризницу обогаћивао стиховима из Псалтира, Јеванђеља и светоотачких дела.

Са дусима преминулих праведника упокој, Спасе, душу слуге твога, чувајући је у блаженом животу који је у Теби, Човекољубче! Христос воскресе! 

катихета Никола Гачић