Весели се српски роде до слободе!

Концерт духовне и родољубиве музике Данице Црногорчевић у Сава Центру 18.10.2025

„Бјежи грдна клетво с рода, завјет Срби испунише“, клицао је наш велики српски песник и владика црногорски, Петар II Петровић Његош, гледајући две српске кнежевине, Србију и Црну Гору, чије је сво биће исходило из Косова и Метохије, и тежило његовом ослобођењу.
Данас, више од век и по од Његоша, и век од како су два српска краља ослободила Косово и Метохију, наследник великог владике Рада, митрополит Амфилохије Радовић, као некада Карађорђе „из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души“. После многих страдања које је народ српски поднео од несрећа за време и од Другог светског рата, владикин молитвени вапај: „мала ли је жертва сва Србија од Дунава до мора сињега“, одјекује не само Црном Гором, него свим српским земљама,  а који се данас, Богу хвала, чује и у Београду!

Када би се и по’ света Србијом звало, а у тој Србији ако не би било Косова и Метохије, то не би била Србија! Српска је земља Србија само са Косовом,  а без Косова само још један део где „у мучењу издишу членови“.

„Да сам извор вода хладна, ја бих текла испод Грачанице, да ме пију Косовски јунаци“, пева наша Даница, док публика у заносу се напаја љубављу према Косову, уз песме „да витештвом прса набрецају“ и гаје љубав према својој земљи.
Са Даницом је песму „Србијо мајко“ отпевала Даница Карић, а за њом и Гордана Гоца Лазаревић „Видовдан“. И заиста сви из срца певамо: „Опрости Боже све наше грехове, јунаштвом даруј кћери и синове!“. Основа нашег српског идентитета је православље,  Србин је Христов! Тако је и посебан доживљај у брижно тематски уклопљеним нумерама чути Даницу Црногорчевић како изводи „Агни Партене“ – „Пресвете Богородице“.

На концерту је слободно можемо рећи било заступљено цело српство. Од старосрбијанске песме „Јовано Јованке“, косовскометохијске „Густа ми магла“, до крајишке песме у изведби са Савом Путник.
Концерт су увеличали и етно певач Бојана Брдарић, гудачки квартет „Хабанера“ из Београда и културно уметничка друштва са дивном кореографијом, представљајући ношње и и игре из свих делова српства.

Радисав Нешић