Недавно је из штампе изашла друга збирка пјесма, младог поете из Републике
Српске, Миленка Дачевића под називом “ Твој поета“. Искористили смо прилику да тим поводом читаоцима представимо пјесникове утиске о самој збирци и поезији уопште.
Позната је Ваша мисао да је: “ Поезија најузвишенији облик људског изражавања. „
Зашто?
Поезија је као удар грома, и грми и обасјава, и учи и мучи, и боли и воли. У поезији ништа не умире, не трули, не пропада, већ васкрсава, оживотворује се и поново рађа. Пјесник извлачи из дубина моћну и непресушну творачку снагу, стога се потпуни национални идентитет и самосвјест једног народа не може замислити без поезије као највишег облика људске мисаоне дјелатности, узвишеног израза, префињеног осјећаја, стилског уобличавања, васионског мисаоног напора у циљу разумјевања и објашњења не само личних осјећања, већ карактера свог народа, његове историје, славе и страдња, пркоса и поноса, националног посрнућа, у сталној потреби која изоштрава, глањца, усавршава и развија сву пуноћу животне енергије.
Каква је улога и значај поезије у савременом српском друштву?
Поезија потребује интелектуалну и емотивну способност, она је одраз народне душе, спремност на жртву за народно добро, али и амбициозност у тежњи за велики достигнућима, њена улога је да сачувао оно што наука запоставља, значај у одржавању јуначког ангажмана као у очекивању да се регенерише стра слава и сјај, оплемени однос међу људима, открије љубав као потпуна манифестација бића и живота.
Сврставате се у групу пјесника нове генерације, који су познати читалачкој публици у Републици Српској, Србији и Црној Гори. Каква су Ваша досадашња искуства и шта је највише утицало утицало на Вашу поетску препознатљивост и идентитет?
Поезија мора да одржи оно што је наслиједила. Ми пронализимо упориште у поетској традицији, која нас мотивише и обавезује.Ми морамо да поднесмо вријеме моралне урушености и извитоперености. Људи су опет завољели поезију, цитирају и рецитују стихове, читају књиге, посјећују промоције. На новим платформама, социјалним мрежама, формирају и образују групе које истичу књижевност, умјетност и културу уопште. Пјесме су ме одредиле, представиле и упознале са људима. Успоставио сам комуникација са њиховим срцима. То ми је највећа награда и излив задовољства.Кад кажу: “ Пронашли смо се у стиховима. „
Након збирке пјесама “ Искре „, имамо збирку пјесама “ Твој поета „. Какве су пјесме заступљене у истој?
Исто као у претходној, љубавне, родољубиве и духовне. Али, овога пута је више љубавниих пјесма. Развио сам препознатљив и оригиналан стил, лирски одређен, ослобођњен рефлексије узора којима се дивим. Избјегао сам непотребну метафизику и емфазу, форсирање и усиљеност.
Какави су Вам планови у будућности?
Већ пишем трећу збирку, до њеног објављивања, промовишемо постојећу. Очекују ме наступи у библитекама, домовима културе, позориштима… Доби сам много понуда за гостовања, широм региона.
Шта би сте нам поручили на крају?
Ово је вријеме Божићњег поста.
Божић чекамо са надом и сазнањем у спасење. Божић је празник љубави, праштања, даривања, у којем нас снага вјере и животне радости, уздиже изнад таме, страха, слабости, која привремено одузима оно што смо олаколо узмили да нам је дато без заслуга и труда, те као такво и нема нарочиту цијену. Од Божића ми своје вријеме бројимо и рачунамо, знајући да иза нас остаје оно што смо требали и морали трпљењем, жртвом, кајањем и поднијети, да би се радовали. Божић је апсолутна слава. Да се као браћа препознамо, опростимо једни другима, измиримо сами са собом, да спознамо свој гријех, и свакој патњи сврху пронађемо, да пламичке своје молитве у једну буктињу спојимо, која ће нас везати свјетлошћу високих Небеса. Слава Божића разгони таму, растапа жалости, односи страдање. Да грмите у побједи, сијевате у радости, варничите у здрављу.
