Један од највећих српских фондова прошлог века основан је 1914. при Српској краљевској академији (данашња САНУ). Звао се “Фонд Пијаде Алексић-Пупин“ у част Олимпијаде, мајке Михајла Пупина. Био је један од два Пупинова фонда у матици. Коришћен за помоћ у школовању деце у старој Србији и Македонији. А Пупин је и мимо фондова један од највећих српских добротвора. Занемарите за тренутак све што знате о богатству и научним патентима који су то богатство донели Михајлу Пупину. Михајлу Идворском Пупину, како се већи део живота сам потписивао. (Ако не знате, пожурите на изложбу у Историјском музеју, на Тргу Николе Пашића, до пред крај марта ју је видело 20.000 људи а трајаће до јуна.) Ово је само прича о емигрантима и добротворима. (Олако превиђамо да су и Пупин и Тесла од детињства живели у емиграцији.) Речником данашње ЕУ, били су економски емигранти. Дакле, непожељни.

Највећи донатори Србије већ деценијама су такође економски емигранти. Ако не грешим, негде око 4 милијарде евра на годишњем нивоу. Највећи појединачни српски добротвор у овом веку је (преко својих фондација и фондација своје супруге) такође од рођења био емигрант. Али не добровољно.

И то је срамна страна историје о којој не говоримо. (Мада олако причамо о туђем новцу и злату.) Као што не причамо (па и на овој изложби) да је лик Михајла Пупина био само једном и то на једној од пет најсрамнијих динарских новчаница. (Ј.Ј. Змај на новчаници од 500 милијарди, М. Обреновић – 50 милијарди, Ђ. Јакшић – 5 милијарди, Ј. Цвијић – 500 милиона и М. Пупин – 50 милиона динара; све из 1993. године. Народна банка Србије је делом исправила ову неправду пуштањем у промет, 8. јуна 2012. тзв. јубиларну серију кованица од 20 динара са његовим ликом, као што је то учинила и са ликовима Тесле, Андрића, Доситеја…)
(Приложене фотографије су са посете Историјском музеју Србије 8. марта. Нимало случајно, на овај дан, наши домаћини су биле две сјајне даме, директорка музеја Душица Бојић и, једна од ауторки интерактивне изложбе о М. Пупину, Александра Нинковић Ташић. За ЊКВ Александра Другог Карађорђевића ово је, симболично, била нека врста узвратне посете Пупину. Михајло Пупин, један од највећих светских научника – оснивач НАСЕ, професор четворице нобеловаца, итд. – био је опчињен улогом краља Петра Карађорђевића у демократизацији и напретку Србије као и улогом краља Александра Карађорђевића у ослобађању јужнословенских народа и стварању њихове државе, чему је и сам дао огроман допринос.)

P.S. Поседујем обе динарске новчанице са ликом Пупина. Папирну, из 1993. од 50.000.000 динара и кованицу из 2012. од 20 динара. Вреди, наравно, само кованица. она која на реверсу има круну и грб Србије.