У народу, дан када се одустаје (барем за снегова) од хајдучије. У православљу, можда најцењенији Христов војник, заштитник Солуна и градова који носе његово име (у Србији и Косовска и Сремска Митровица). Један од најштованијих светитеља у Руса, Грка и Срба. (Међу пет најчешћих слава у Срба.) У Београду, посвећен му је један од највећих саборних храмова, новобеоградски. (Однекуд, пре 15 година указана ми је част да у њему будем први домаћин-колачар славе Новог Београда.)
Али овај пост говори о Митровдану 2006. И две мени важне симболичне чињенице. Прва је сам датум. Опредељујући се да закажем седницу свечаног проглашења Устава за дан Светог Димитрија нисам се руководио ниједним од претходно наведених разлога већ жељом да се и именом дана ода пошта писцу првог, Сретењског устава Димитрију Давидовићу. И друга. Захваљујући се, што и сада чиним, свим грађанима који су подржали да Србија постане самостална држава уређена највишим законским актом посебно сам се захвалио онима „који су први пут у животу изашли на гласање и дали свој глас за Србију“. Медији су, без изузетка, пренели да се та реченица односила на присутног, данас блаженопочившег, патријарха српског господина Павла. Што је само пола истине. Његов одазив на мој лични позив (и вероватно не само мој) и први (и последњи) излазак на биралиште другог дана референдума имао је, верујем и знам, одлучујући утицај на успех референдума. Али се та реченица односила на још једну личност за коју је садржала личну захвалност.
Да, навршило се десет година. И сви знају (као што су и тада годинама сви знали) време је да се Устав (који је због тзв. „тврдих услова промене“ тада морао да буде резултат компромиса за који ће гласати све парламентарне странке) измени. Али, једна ствар се изгледа није променила: Ко ће тај посао отпочети.
Приложене фотографије, г. Томе Јањића, настале су када са људима из кабинета после проглашења Устава на Митровдан 2006. одлазим из Дома Народне скупштине међу окупљене грађане. (А по личном избору и из политике.)
Свима који славе, срећан и благословен и овај Митровдан.
aутор: Предраг Марковић
