ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА 27.11.2016.

Скупштинa Друштва српских домаћина je одржана у недељу 27. новембра 2016. године са почетком у 11 часова у Парохијском дому Храма Светог Саве у Београду.

Погледајте видео са Скупштине ДСД ( Први део)

Погледајте видео са Скупштине ДСД ( Други део)

Без српског домаћина нема ни одрживе Србије!

„Драги српски домаћини, сваки који је данас овде је прави српски домаћин јер он дух српскога домаћина носи у себи, и зато је дошао у ову свету кућу нашег светитеља Саве. Зато најпре захваљујем Српској православној цркви која нам је омогућила да Годишњу скупштину Друштва српских домаћина (ДСД) данас овде одржимо“, рекао је на почетку скупштинског рада председник Друштва господин Нићифор Аничић.

Он се посебно захвалио академику Василију Крестићу, великом патриоти, што је уважио ДСД и њега лично и изразиовелико поштовање професорки Рајни Драгићевић, чије писмо студентима заувек чува и која је, као и сви професори српског језика и историје, без новца у џепу, али богата српским духом.

Председник се захвалио и бројним гостима који су дошли на Годишњу скупштину из целе Србије, Црне Горе и Републике Српске, а онда позвао свештеника Вукашина Милићевића да благослови њен рад.
У радном председништву били су др Страин Шуљагић, др Момчило Вуксановић, Милета Бабовић, Нићифор Аничић и проф. др Миладин Шеварлић, који је прочитао дневни ред и саопштио да Скупштини присуствује 86 од укупно 108 делегата и да може ваљано да ради.

Он је поздравио пре свих представнике Српског националног савета Црне Горе, са којим је ДСД ове године потписао Споразум о сарадњи, Матице Српске, Београдског форума за свет равноправних, Удружења „Ћирилица“, Клуба генерала и адмирала, Удружења „Милутин Миланковић“, СКПД „Просвета“, Православног спортског друштва „Света Србија“, магазина „Геополитика“ и друге госте и коментаром пропратио видео-материјал у коме су забележене све најважније активности ДСД током 2016. године.
Из дискусија бројних учесника овом приликом због ограничености простора издвајамо најинтересантније делове неких од њих.

Потпредседник ДСД др Страин Шуљагић рекао је, између осталог, да је српски народ увек био државотворан, да му је породица увек била изнад свега, а капа живота породице и појединца мајка Србија.

„Многи сматрају да су већи од Србије и да могу у име своје и у име мале групе која тренутно држи кормило Србије да раде шта хоће. Вероватно ће се економски проблеми у којима је данас Србија некада и поправити, али национални идентитет Србије, богатство њене културе и њеног народа стварани вековима пред нашим очима се уништавају и разлажу. Ми овде причамо како српски домаћин има идентитет каквог нема на кугли земаљској и ја мислим да је то врх у номинацији здраве личности заједнице која се Србија зове. Међутим, веома често, сматра се да је српски домаћин неки богат човек који има велике паре. Једно је газда а друго је српски домаћин. Газда продаје свој ауторитет да би био газда, а српски домаћин даје своју душу да би био српски домаћин“, поручио је др Шуљагић.
Он је нагласио да је наша средњовековна држава била велика вероватно зато што су њени творци, Свети Стефан Немања и Свети Сава, знали како државу треба државу стварати, а разарање ове наше државе почело је рушењем цркве и православља које је чврсто везано за српску културу, за све што је хумано, племенито и топло и што човека чини хомо сапиенсом високог нивоа.
„Међутим, добили смо поруке да смо неподобни да будемо европски народ и директиве да треба мењамо душу и наш поглед на свет. Управо због тога наше друштво мора истински да се брани и одбрани од те мантре, и да очува свој национални идентитет“, закључио је др Шуљагић.

Потпредседник ДСД Слободан Ерић, главни и одговорни уредник „Геополитике“:

„Од многих активности, које је Друштво српских домаћина учинило, истакао бих импозантну манифестацију обележавања 100. годишњице ослобођења Старе Србије у Пријепољу, и импозантну 100. годишњицу Церске битке када су, захваљујући пре свега председнику нашег Друштва, обновљени споменици церским јунацима у Текеришу.
Ми смо тиме одали достојну пошту нашим славним прецима и показали да желимо да будемо део тог континуитета родољубља и херојске српске вертикале. Зато је битно да се у овом кукавичком времену афирмише идеја српског домаћина, јер српско домаћинство одувек је било родно место родољубља, школа честитости, учионица рада и економске рационалности“, рекао је Ерић.
Он је оценио да је српски домаћин, поред традиције, изградио и један концепт живота, рада и вредности, и да је он био одговор на све идеолошке агресије на српско биће, од комунизма до неолиберализма.
„Чини ми се да Друштво треба да уђе у нову фазу свог развоја, да ради на свом кадровском јачању. Морамо да будемо посебно отворени за пријем младих и однегујемо нове генерације на местима српске славе и жртве“, нагласио је Ерић.
Он је такође рекао да српска привреда мора да се заштити од нелојалне конкуренције страног капитала, који је субвенцијама и на разне начине фаворизован, те да се међусобно повезује, да се и код произвођача и код потрошача развија свест о јачању економског патриотизма, на чему посебно здушно ради наша будућа сарадница Јованка Јана Нинковић, директор производње српске фабрике „Милекс“.
„Друштво српских домаћина није политичка организација, није заинтересовано да дође на власт, нити да партиципира у власти, али подржава све оне који се залажу за економски просперитет државе, одбрану њених националних и виталних интереса. У свом раду треба да будемо само савезници истине и да, као што је Господ наш рекао Исусу Навину, ʼбуди храбар и слободанʼ, и ми будемо такви“, поручио је Слободан Ерић.

Потпредседник ДСД др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета у Црној Гори, пренео је присутнима поздраве братског народа.

„Зна се да је Црну Гору стварао српски народ и да ћемо ми упркос свему остати српска држава, јер у Црној Гори је огроман српски потенцијал и још увек смо и језичка и верска већина. Упркос огромном притиску актуелне власти и иностраног фактора, Срба има и даље око 30 одсто. Трудимо се да дамо допринос раду ове организације и чинимо можда и више него што можемо да сачувамо обичаје, културу и традицију нашег народа на овом простору, и успевамо донекле у томе“, рекао је др Вуксановић.
Он је подсетио да Срби у Црној Гори желе да заједно са ДСД, упркос свим потешкоћама, обележе годишњицу Мојковачке битке.
„Та битка је такође велика сметња актуелној власти у Црној Гори, они су због реконструкције споменика јунацима Мојковачке битке на Бојној њиви оптужили Српски национални савет и ДСД, односно мене као њиховог представника осудили на годину дана затвора, условно на три године. Већ сад, 1. децембра, обележавамо 98 година од Подгоричке скупштине, откако су Србија и Црна Гора заједно. Радићемо на томе да се светиње које повезују наш народ не забораве и да заједно обележавамо Церску, Мојковачку и Битку на Кајмакчалану“, нагласио је др Вуксановић.

Госпођа Душица Чолић, председница Одбора ДСД у Параћину и новоизабрани члан УО, поручила је да борба српских домаћина има смисла.

„Као друштво морамо да бранимо радника јер у овом друштву сви штите само послодавца. Српски домаћини не треба да воде политику мира пузећи, већ да се усправе и јавно кажу да су против продаје наше земље, нашег српства, и против тога да Србија буде претворена у утрину у којој наша деца неће имати од чега да живе. Мој предлог, и предлог параћинског Одбора јесте да примамо што више младих и што више жена у редове домаћина, јер жене су у српском друштву имале историјску улогу. Ми домаћини не треба да се залажемо за изградњу сигурних кућа, већ да своје ћерке и синове васпитавамо да је породица светиња, да ћерке учимо да поштују свога мужа, да своме човеку поштују оца, мајку и кума. Да своме човеку славе крсну славу и рађају синове, а наше синове да учимо да је жена стуб породице, нешто што одржава врсту и слави славу. Тада нам неће требати ни пријава полицији због насиља, ни сигурне куће ни НВО које ће да штите наше ћерке од њихових мужева и породице. Учинићу све да кренемо са подучавањем младих и поново направимо породицу као стуб наше државе“, закључила је госпођа Чолић.

Председник УО ДСД, проф. др Миладин Шеварлић, рекао је да ова Скупштина треба да буде прекретница, јер ни у ДСД није све идеално.

„У Друштву сам од оснивања, а од прошле године сам председник УО. С те позиције желим да предложим неколико тема за промишљање, које подразумевају промене. С обзиром на то да сам народни посланик и видим шта се и како ради у Народној скупштини, између осталог се плашим и да ћемо остати само јефтина радна снага на својој бившој дедовини. Наше се семе затире због драстичног пада наталитета. Нису проблем смањење пензија и плата, проблем је што смо изгубили село и државу. Један бивши министар је пре два дана  изјавио у новинама: ʼОбезбедићемо исте услове и домаћим и страним инвеститоримаʼ. Да ли он има мозга? Да ли ће наши инвеститори добијати кредите са каматом од један одсто? Ја вас молим да најбоље српске домаћине предлажете за делегате у скупштинама општина и нисам присталица мишљења да не треба освајати власт. Не треба освајати власт ради власти, али треба освајати власт ради добробити Србије и српског народа“, рекао је проф. Шеварлић.
Он је нагласио да треба да чувамо све што представља обележје националног идентитета, али морамо да користимо савремену технологију.
„Нова генерација може да нам помогне да направимо информатичке платформе и да без посредника спојимо српског произвођача домаћина са спрским потрошачем, да имају јефтинији и квалитетнији производ и да имају сигуран пласман за своје производе, али и са купцима у иностранству. Ако ми не учинимо да српски домаћин буде економски одржив, неће бити ни одрживе Србије.“

Скупштина је усвојила извештаје о раду ДСД у 2016. години, о раду Управног одбора и раду Надзорног одбора у 2016. години, те на предлог председника Аничића донела одлуку о оснивању Научно-стручног савета ДСД у који су изабрани академик Василије Крестић, истовремено и почасни председник ДСД, владика шумадијски Јован, проф. др Мира Радојевић, проф. Рајна Драгићевић, примаријус др Страин Шуљагић, професор др Света Петровић, др Момо Вуксановића, Милета Бабовић, проф. др Миладин Шеварлић и Слободан Ерић.

Академик Василије Крестић захвалио се на избору и рекао да је ДСД  организација у коју је радо ушао, упркос годинама и обавезама, јер није могао да одбије Нићифора Аничића, чији рад изузетно цени.

„Нисмо увек за похвалу и тога морамо бити свесни. Имамо и много врлина, поносан сам што сам Србин и што делим те врлине, али имамо и неке особине које носимо кроз историју и од којих је оболео наш организам. Нисмо оболели зато што смо лоши, већ зато што смо рано изгубили своју државу и властелу, тај горњи слој у друштву који свим народима много значи. Ми смо једини народ у Европи који није имао феудално друштво европског типа, него окупатора који је имао веру сасвим различиту од наше. Тада смо добили те посебне карактеролошке особине, значи немамо друштвену елиту“, нагласио је академик Крестић.

У завршном говору председник Нићифор Аничић захвалио се свим говорницима и учесницима.

„О  Друштву могу само да кажем – био бих срећан када бих био задовољан његовим радом, али нисам. Може да се уради и створи много више. Пробудимо се и покренимо, има пред нама доста да се уради. Поред тога, дао сам себи за право да брата и члана ДСД Жику Михајловића користим као неког писарчића или курира, па данас желим да вам кажем да је он, заправо, човек кога препоручујем да ме замењује у извршавању неких задатака.“

„Видим да изгубисмо душу а било је дана када се наши стари ни за шта нису продавали. Ако дозволимо да НАТО уђе у Србију, будите сигурни да ћемо изгубити државу. Ја сам 42 године даноноћно радио у Јужној Африци, али никада нисам заборавио своју Отаџбину. Своје троје деце и петоро унучади у мајку Србију враћам, и то брзо. Нећу се никад и никоме покорити, мени живот не треба ако моја унучад, а и сви ваши унуци су моја унучад јер волим свако Српче, нису слободни. Хајде да тако сви радимо, Хајде да будемо браћа, да се помогнемо, да ове несретнике који лутају вратимо на прави пут, и заједно стварамо будућност нашој деци. Хвала вам.“

Додељена су признања Друштва српских домаћина.

Прво признање, Видовданска повеља, која се додељује само једном појединцу или организацији за 2016, добио је највећи промотер српских домаћина за целокупно песничко дело и изузетан допринос развоју српске културе, Добрица Ерић.
Плакете ДСД примили су потпредседник Милоје Јеротијевић, за изузетан допринос унапређењу идеје српског домаћина; бранитељ српских земаља и српскога народа председник одбора ДСД Нови Сад, Милош Цвјетичанин; мајка десеторо деце и уредница краљевских новина госпођа Маји Ковачевић за афирмацију традиционалних породичних вредности. Маји Ковачевић проф. Шеварлић је уручио 5.000 динара које му је вратио Вучић и обећао да ће у следећа три месеца надокнадити породици Ковачевић износ од 1.000 евра.
Плакету је добила и проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета за беседе на историјским часу код споменка јунацима Церске битке на Текеришу, затим Француз по рођењу, Анри Гијом, који је Србима на КиМ поклонио помоћ вреднију од милион евра, Боривоје Јовановић, који је наследство од 7,3 милиона динара подарио своме селу, професорке историје Душица Илић и Снежана Недељковић из Ужица које афирмишу српску историју и чувају њене вредности, и четири млада српска домаћина – Лазар Госпавић, Дарко Тодоровић, Страхиња Шуљагић и Арсеније Недељковић, за афирмацију српске историје и чување успомене на српске хероје.
Захвалнице су додељене др Божи Илићу за ширење идеје српског домаћина, и дипл. правнику Филипу Живановићу, који је на свечану доделу дипломе дошао у српској народној ношњи.

У културно-уметничком делу програма учествовали су истакнути уметници. Јефимија Ђиновић отпевала је песме „Црвен цвете“, „Вила са Кошара“ и „Ој, Косово, Косово“. Глумица СНП из Приштине Јасмина Стоиљковић говорила је песму „Разговор са Светим кнезом Лазаром“ аутора Љиљане Лашић. Миленко Кубурић, гуслар из Херцеговине, присутнима се представио песмом о актуелној ситуацији и српству. Глумац Иван Вучковић беседио је говор владике Атанасија Јефтића из 1999. године у Грачаници под насловом „Вапај Срба са Косова и Метохије“, а појац Хаџи Никола Мијовић отпевао је песму „Седам сати удара“.