Погледајте карту у ПДФ формату: Карта 135 општина и градова који су усвојили Декларацију о ГМО за СРБИЈУ БЕЗ ГМО

Карта је допринос проф. др Миладина М. Шеварлића и неколицине сарадника који су од 30. јануара 2013. до 21. новембра 2016. године успели да излобирају да 135 скупштина општина и градова једногласно усвоје Декларацију о ГМО, што чини:

·         79,9 % од укупно 169 општина и градова у Србији [1];

·         77,2 % од укупно 77.589 кm2 територије Србије [1];

·         84,5 % од укупно 7.131.787 становника у Србији на дан 30. јуна 2014. године [1];

·         75,3 % од укупно 3.861.467 хектара пољопривредног земљишта у Србији [1, 2];

·         72,2 % од укупно 2.513.154 хектара ораница у Србији [1, 2];

·         80,4 % од укупно 713.242 хектара ливада и пашњака у Србији [1, 2];  и

·         86,4 % од укупно 187.300 хектара сталних засада у Србији [1, 2].

[1] – без података за АП КиМ.

[2] – према подацима Пописа пољопривреде 2012. године.

Тако је Србија постала једина држава у свету, где су легитимни државни органи локалних самоуправа – скупштине 135 општина и градова једногласно усвојиле текст Декларације о ГМО и своје територије прогласиле нетолерантним за увоз, узгој, прераду и промет ГМО и производа од ГМО, што чини 4/5 територије СРБИЈЕ БЕЗ ГМО!

Са 135 Декларација о ГМО усвојених у локалним самоуправама, Србија је једина држава у свету која је по социјално-економском критеријуму, због ставова већинског становништва, стекла услов да забрани и промет ГМО и производа од ГМО – изузимајући за медицинске и потребе научних истраживања у контролисаним условима.

С обзиром да се 4/5 легитимних државних органа – локалних самоуправа изјаснило за СРБИЈУ БЕЗ ГМО, то значи да ни Влада а ни Народна скупштина Републике Србије немају демократски легитимитет да мењају Закон о генетички модификованим организмима (2009) без претходно организованог референдума са питањем грађанима: Да ли сте ЗА или ПРОТИВ увоза, узгоја, прераде и промета генетички модификованих организама и производа од генетички модификованих организама (изузимајући увоз и коришћење ГМО и производа од ГМО за медицинске и потребе научних истраживања у контролисаним условима)?

 

Проф. др Миладин М. Шеварлић

Аутор текста прве Декларације о ГМО

Нестраначки народни посланик