Др Миладин М. Шеварлић је професор пољопривредног факултета у пензији. Рођен је 1949. године у Чачку.

Осим редовног радног односа на Пољопривредном факултету у Београду, био је ангажован на још два универзитета у Србији (у Крагујевцу и Универзитету Војске Србије), као и на два универзитета у тадашњој СФРЈ. Од 2008. је специјални саветник за агропривреду у Економском институту у Београду.

Самостално и у сарадњи са другим ауторима објавио је око 300 научних и стручних радова у земљи и иностранству и дао значајан научни допринос мултидисциплинарном развоју пољопривреде, прехрамбене индустрије, задругарства и села и родоночелник је две нове научно-наставне дисциплине на Пољопривредном факултету у Београду.

Учествовао је у многобројним националним и међународним истраживачким пројектима. Као један од најистакнутијих агроекономиста у Србији био је члан експертских тимова за израду три националне стратегије развоја пољопривреде. Добитник је многобројних признања.

Аутор је текста Декларације о ГМО. За нестраначког народног посланика у Народној скупштини Републике Србије изабран је 2016. године (на изборној листи Двери – ДСС и члан је Посланичке групе Двери), а члан је Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду и заменик члана Одбора за дијаспору и Србе у региону и Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

Питали смо проф. др Миладина Шеварлића, шта је по његовом мишљењу обележило 2016. годину?

ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ

– Политички: Избори на којима су у Народну скупштину ушли и представници ДСС и Двери и Српске радикалне странке – чији су програми за већу заштиту националних интереса. И лично: мој улазак у Народну скупштину у шумадијској народној ношњи.

Друштвени: Релативно мало (до сада) проблема са отвореним границама за „реке“ миграната које кроз Македонију и Србију покушавају да се дочепају из сиромашније јужне (Грчка) у богатије средње и северне чланице ЕУ.

ПРОМАШАЈ ГОДИНЕ

– Епидемија (не)пожељних „догађаја“ без крајњег епилога процесуирања и одвлачење пажње народа од економског стања у Србији: бесправно рушење објеката у Савамали, откривено оружје у близини породичне куће председника Владе Србије, учешће „српских терориста у рушењу“ режима у Црној Гори, недолично понашање појединих посланика и чланова Владе у Народној скупштини…

ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

– Маја Ковачевић из Краљева која је од Друштва српских домаћина добила плакету „Српска мајка“ за рађање десетог детета и лични допринос борби против беле куге у Србији.

НАЈБОЉИ ПОТЕЗ ДРЖАВЕ

– Продаја имовине Железаре Смедерево кинеској компанији. И поред чињенице да су сви дугови остали у и даље у правно постојећој „старој фирми“ под истим називом!?

НАЈЛОШИЈИ ПОТЕЗ ДРЖАВЕ

– Наставак неодговорног понашања Владе као предлагача и посланичке већине Народне скупштине која је усвојила да се и у 2017. години незаконито смање субвенције пољопривредницима за чак 40% мање од минималних 5% укупних пореских прихода у Буџету Србије колико је прописано Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. То ће довести до наставка убрзане економске, демографске и производне девастације српске пољопривреде и пражњења читавих региона у Србији. За кога и по чијем налогу се празне српска села?

Наставак у праву непознатог временски недефинисаног „привременог“ одузимања (пре)високих пензија (!?) и задржавање пензија на тзв. уздржном оброку за преживљавање уз дотације од распродаје преостале личне имовине пензионера!

ШТА ОЧЕКУЈЕТЕ У 2017. ГОДИНИ?

– Уколико заједно са избором Председника Републике буду одржани и четврти ванредни парламентарни избори за пет година и даље функционалне елиминације из правног поретка Народне скупштине по шест и више месеци између свака два превремена избора (!?), неминовна је стагнација економског опоравка Србије јер ће „ефекте одузимања из џепова грађана“ запосленима у државној управи, пензионерима са наводно високим пензијама и посебно осиромашеним пољопривредницима практично бити изгубљени. То ће довести до новог и све већег исељавања млађих и образованијих становника у потрази за „бољим животом“ у туђини и претварања Србије у земљу стараца и просечно за пет година дуговечнијих старица.
Извор: eKapija