У Српској академији наука и уметности (САНУ) одржана је свечана академија поводом обележавања 70 година од оснивања Института за српски језик САНУ.
Председник САНУ Владимир Костић, честитајући „часну старост“ Институту, рекао је да није лако чувати ни археолошке ископине, што језик дефинитивно није, а да запослени у Институту „чувају, истражују, гаје и развијају живи организам који се увија“.

– Језик, уколико се на њега пази, најчешће се развија, али уколико се на њега не пази, улеће у анорексију, која се потом дуго лечи и то са променљивим успехом – навео је Костић.
Директор Института Јасна Влајић Поповић напоменула је да је Институт, централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, основан 15. јула 1947. године на темељима Лексикографског одсека који је Српска краљевска академија установила 1893. године на иницијативу Стојана Новаковића.
Она је нагласила да су за Институт везана сва водећа имена српске лингвистике 20. века, као што је име оснивача Института Александра Белића, затим његових ученика Ирене Грицкат Радуловић, Милке Ивић, Павла Ивића, Митра Пешикана и многих других.
– Данас, 70 година од оснивања, у Институту је запослено чак 65 сарадника – међу њима 41 доктор наука. Већину запослених чине млади, перспективни истраживачи пред којима стоји велика одговорност да започете институтске послове успешно наставе, а затим и доврше – рекла је Поповићева.
Она је навела да се данас у Институту реализује пет пројеката и један потпројекат, те да је Институт поред своје основне делатности развио сарадњу са бројним међународним научним институцијама.
Члан Академије наука и умјетности Републике Српске АНУРС Слободан Реметић, говорећи о чувању српског језика, истакао је да брига о језику и писму спада у ред најозбиљнијих задатака свих озбиљно организованих држава, заједница и институција, те појединаца и струке.
– У Републици Српској и Србији тога су посебно постали свјесни најодговорнији јер брига о језику је заједничка брига државних и научних институција – нагласио је Реметић.
Он је додао да ова година протиче у атмосфери и духу очувања српског језика и у Српској и у Србији.
– При владама Српске и Србије раде комисије на закону о језику и писму, о заштити националног језика и писма и идемо ка томе да ускоро добијемо јединствен заједнички ћирилички буквар за сву српску ђецу, без обзира на то гђе живе – додао је Реметић.
Он је рекао да се то ради у оквиру политике јединственог српског културног и духовног простора.

Преузето са http://www.blic.rs/