После текста у „Новостима“, Друштво српских домаћина преузело бригу о Миломиру и Гвозденки митровић из Калне, код Књажевца. Душица Чолић: Слаћемо храну, а кад вам устреба дрва – донећемо.

ДОБРО дошли, добри људи. Данас је Свети Лука, моја крсна слава. Уђите да се послужите. Нема много, скромно је, али је од срца – говори Миломир Митровић (82) из села Кална, код Књажевца, чија је намера да се, са супругом Гвозденком (76), због немаштине пресели у пећину, потресла српску јавност.

За старином ћутке, готово у неверици, у дом Митровића улазе Душица Чолић из Параћина, Дејан Јевтић из Јагодине и Славенко Марјановић из Београда. Ово троје угледних привредника, у име Друштва српских домаћина, дирнути причом из „Вечерњих новости“ о деди Миломиру, дошли су решени да помогну њему и супрузи.

– Гвозденка не може на ноге, и већ данима није сва своја. Час је разумна, па се опет изгуби – прича Миломир, који као да се извињава гостима због сцене коју затичу.

У собици, која се једино греје старим „смедеревцем“, на каучу лежи старица. На средини сто, а на њему кутије куповних колача. Миломир ставља лонче за кафу. Около нема прљавих судова, ни разбацаних ствари. Собичак је чист и уредан. Баш као и остале просторије чије кревете прекривају прелепи ћилими на којима нико годинама није седео.

– Е, каква је некад ово кућа била, какве руже су овде расле и није било боље домаћице од Гвозденке. Ни вредније. Кућу смо подигли сами нас двоје – прича нам декица. – А ево већ годинама не палим ни свећу за Светог Луку, попијем само ракијицу у славу свецу. Сад дрхтим само да не буде земљотреса, јер већ је плафон почео да се урушава. Не знам одакле бих кренуо да спасавам. Пензија ми је мала, око 15.000 динара, а Гвозденка због скраћеног радног времена док је била чистачица у банкама, никад је није ни остварила. Од мог чека, „покрпим“ се за рачуне и лекове. Зато сам и рекао да идем у пећину.

Да побегне, вели, од рачуна за струју, воду, телефон… Старе сунђере и алат већ је одвукао до пећине на улазу у Калну, у којој су се за време рата крили Срби од Бугара. Решио је да тамо и пећ однесе, да се до зиме већ преселе.

– Јој, нећу тамо Миломире, тамо су змије и орлови – понавља тихо Гвозденка, као у бунилу, клатећи се на кревету. – Целог смо живота радили за ову кућу, мучили се. Где сад да идемо у ту јаму…

На столу пластичне тацне са колачима. Имају ли неког да им помогне, да почисти, имају ли хране довољно…

– Неки пут не доручкујемо, неки пут не вечерамо – говори као из топа Гвозденка, гледајући у под, а Миломор је прекида:

– Има, има, једемо. Супу смо кували данас. Може Гвозденка помало. Шта ћемо, кад ја не умем ништа да скувам.

Одједном завлада мучна тишина, коју пресекоше уздаси путника намерника и понека кнедла застала у грлу.

– Не можемо да вам дозволимо да идете у пећину! То би за све нас била велика срамота. И греота! Од сада сте, деко, наша брига – говори Душица Чолић. – Друштво Српских домаћина одсад преузима плаћање свих ваших рачуна, од којих сте хтели да бежите. За све што вам буде потребно, знајте да имате нас. Кад зафали од пензије за храну, послаћемо. Кад устреба дрва, донећемо. Зваћемо вас телефоном да чујемо како сте и шта вас мучи, а обезбедићемо и жену која ће неколико пута недељно да помогне у кући. Обећајте нам само да ћете остати на вашем огњишту, уз супругу.

– Био бих, 100 одсто луд, да ме Бог убије, ако би рекао да нисам пресрећан, ако бих и даље хтео у пећину – обећава Миломир кроз сузе.

ОБЕЋАЊЕ

После текста у „Новостима“, Митровиће су обишли и службеници књажевачког Центра за социјални рад. Оставили су им једнократну помоћ од 5.000 динара и обећали да ће сваке среде да долази геронто-домаћица. Од тог новца, Миломир је купио колаче да почасти госте, кафу и сок. И кобасице, каже, за ручак њему и Гвозденки.

ПОМОГЛИ МНОГИМА

ДОМАЋИН је човек који држи домаћинску реч и није важно колико имање и кућу има – каже Душица Чолић из Друштва српских домаћина. – У нашем друштву окупљамо српске патриоте, домаћине, угледне привреднике, који воде рачуна о својој земљи, свом граду, селу…

За 15 година, колико постоји, Друштво је помогло стотинама привредних и културних пројеката и учествовало у великом броју хуманитарних акција.

Преузето из „Вечерњих новости“