АТИНА – КОЛЕВКА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ЗАПАДА

Баш тако. Град који је разапет између две крајности, класицизма мермера од којег су саздани антички стубови и урбаног бетона којим је опточен садашњи полис. Атина интригира пре свега својом историјом. Умешани утицаји западне и источне сторије преплићу се кроз време и простор. Чини се да је време стало, јер је садашњи космополитски град изграђен на античким, али и на остацима византијских цркви. Кафеи, ресторани и пијаце, као стецишта живе комуникације атинског живља, својим савременим бетонским зидовима, ослоњају се на ове рушевине.
Обилазак почињемо од луке Пиреја. Место где су бродови као зграде, стационирани један између другог и један поред другог. Непрестано пристају. Нижу се калифорнијски, холандски, амерички бродови… и малене јахте које плене својом отменошћу.
Хватамо подземни метро. Бржи је него што се чини. Једна карта важи наредних сат и по времена па се трудимо да ухватимо што више излазних станица. Најпре излазимо на Монастираки станици, па хватамо другу линију за Синтагму.

Синтагма
Центар савремене Атине и савршено место за кратак одмор, седење, сликање, посматрање, писање. Тргом доминира зграда Парламента, неокласичне артитектуре. Налази се у подножју брда Лукавит. Након излазка из метроа, прилазимо згради где се скупила група људи. Мала необична представа војника – стражара који непрестано марширају испред зграде, окупила је знатижељне. Евзони, како их зову, увек су атракција, нарочито захваљујући традиционалној одори какву носе и ципелама са великим кићанкама. Спремних фотоапарата и телефона, прилазимо да се и ми усликамо са њима. Трг је и главно место за куповину. Овде су најбољи бутици. У близини је и отмени крај Колонаки, где су се сместиле резиденције амбасадора, гламаца. Најбољи музеји налазе се у самој близини зграде Парламента. Занимљиво је да је при ископавању ове станице пронађено мноштво драгоцених предмета још од класичног периода. Тиме је ова метро станица специфична и по томе што је уједно и својеврсни музеј. Враћамо се у метро. Следећа станица је Акропољ.

Акрополи метро станица:
Прелепа улица са тавернама и кафићима простире се између улаза у акропољски музеј и Зевсов храм. Одлучујемо прво да свратимо до њега. Велелепну грађевину, која личи на преостале рушевине на огромној пољани, краси велики камени лук и гвоздена капија дуж целог комплекса. Рушевине које видимо остаци су јонских и дорских стубова. Храм је посвећен владару грчког пантеона, Зевсу. Завршио га је Хадријан па су му Атињани у знак захвалности подигли славовук. Данас је сачувано само 16 стубова од 104 колико их је било.
Настављамо према музеју Акропоља, једној од главних атракција града.

Акропољ
Доминира Плаком, старом градском четврти. Комплекс музеја, чија карта за улазак сада већ заједно са новим музејом стаје 17 евра, свакако је обавезна на листи за посетити у Атини. Акропољ или света стена како гласи у преводу, најважнији је споменик читавог западног живља. Његова заоставштина која се огледа у светској архитектури незаобилазна је и незаменљива. Ово фантастично дело саграђено од мермера, настало је за време Периклове владавине у 5.веку пре н.е., за време златног доба Атине. Спој ванљудских али уједно и људских размера је нешто што Акрпољ чини ремек делом. Склуптуре богова украшавају храмове. Комплекс се састоји од Акропољске стене, храма Атене Нике, Панатинског пута, Ерехтејона, Акропољског музеја, Пропилеја, позоришта. Да би се све то видело, најбоље је, кажу кренути рано ујутро или у сумрак како бисте избегли атинске врућине. Кафићи су скупи па је најбоље да понесете своју ужину и воду на путу истраживања. Нови акропољски музеј отворио се пролећа 2009. године. Настао је на рушевинама насеља из периода раног хришћанства. Стаклени подови пружају увид у њихово стање. Невиђен је сусрет са склуптурама класичног и архајског периода, а поглед који пуца на храмове Акропоља кроз стаклене зидове музеја је непоновљив. Налази се у делу града званом Макријани и обавезна је тачка на мапи сваког посетиоца Атине.

Плака
Стециште кафића, ресторана, таверни, продавница са сувенирима и свакаквим предметима, са мноштвом људи чини ово место невероватно живим. Нарочито лети, када се улични продавци утркују ко је гласнији. Можете се изгубити у Плаки коју чини много испреплетаних улица и увек ћете наћи пут. Уколико и седнете у неки од кафића чак и сами, љубазни конобар ће поразговарати о Србији и Србима и упутити вас где даље. Стара градска четврт у самој близини Акропоља, по мишљењу многих, најпосећенија је и има највише шарма. Лепоте Плаке виде се и у њеним старијим деловима који су коначно отворили своје досад скриване ћошкове. Раднички делови Плаке постали су предео музеја које треба видети, као и елитних ресторана и ноћних клубова. Музеј грчких музичких инструмената и Музеј грчке народне уметности, нашли су своје место овде.

Миторполија
Пратећи улице, стиже се до Митрополије, раскошне саборне православне цркве, седишта грчког Архиепископа (за којег тврде да је једна од најутицајнијих особа Грчке). Редовно је испуњена туристима и атинским високим друштвом. Како кажу, она је њихов најчешћи избор за венчања и крштења. Када уђете у цркву, доминира велики позлаћени иконостас.

Када уђете у цркву, доминира велики позлаћени иконостас. Савршен мир осећа се чим прекорачите праг. Многи од посетилаца бивају опијени миром и као хипнотисани, гледајући у иконостас прилазе столицама и седају, испрепредајући интимне монологе. Трагање за смислом и нечим већим од нас самих у животу, спонтано се неметне као тема мисаоних токова. Огромне иконе Исуса Христа, Богородице и светаца приказани су тако да не производе страхопоштовање већ поистовећење са божанством. Доминирају кротки изрази лица и крупне очи, указујући на топлину и приземност. Са леве стране одмах до улаза налази се малени сталак са папирићима на којима можете написати имена за које желите да се моле или кратку порукицу. Једна од њих гласила је овако: “Thank you for priing for us”.

Одмах до велике стоји малена верзија из 12. века – Панајиа Горгоепикос – Мала Митрополија, која има већу уметничку тежину. Мермером саграђена, истиче се по живо описаним сценама са разних античких свечаности.

Монастираки
Стари део Атине. Једно од места које је деценијама уназад било запостављано. Заживело би једном недељно када се пијаца отвори и постане место сусрета продаваца и купаца. Место комуникације и размене енергије и када би се наређале тезге са антиквитетима и старинама. И заиста, ово место има неку посебну енергију. Трг на којем се налази и једна од битнијих метро станица, окупља туристе и оне који се дуго нису видели. Отворили су се кафићи, клубови, ресторани, чему је допринела атрактивна локација. Место живи. Модернизација није уништила шарм старих занатских радњица и кафана са аутентичном грчком музиком, које се овде брижљиво чувају. У близини се налази чувена улица Ермоу. Ту су светски ланци фирмиране одеће и обуће пронашли своје место па је најинтересантнија купохоличарима. У самој близини ушушкана је пијаца цвећа, а незаменљив је поглед који пуца на Агору. Од Монастиракија смо се метроом упутили назад, на наше место доласка – луку Пиреј.

Пиреј
Место сусрета, растанака, састанака, осмеха, туге, среће. Велелепна атинска лука зрачи помпезношћу. Распламсава жеље и тражи њихово испуњење. Можда се једном и остваре, ако довољно јако зажелимо.

Љупка Катана,
авг. 2015.