У служби цара славе
Пролазиле су године тешког рада на изградњи десетина хиљада кубика потпорних зидова, пропуста и мостића по беспућима планина Јавор и падина Голије. Задовољан успешним завршецима радова, и у року и у квалитету, није ми тешко падало што ми кревет замењују џакови цемента на заравку испод пролистале букове шуме био тврд јер је тада младост мојих петнаестак радника и моја то занемарљиво подносила. Хранили смо се паштетама и месним наресцима, а свеж хлеб смо добијали сваког јутра по доласку радника предузећа за путеве Ивањица, који су имали организован превоз од градилишта до својих кућа. Због поштења, квалитета и поштовања рокова добијам поверење многих инвеститора и деведесетих година градим значајне и велике објекте на територији Златиборског округа. Запошљавам велики број људи, углавном избеглица са босанског ратом захваћеног подручја.
Снабдевање материјалом, храном, постељином, фарбање ограде, утовар у возила обављају моји родитељи, супруга и моја деца. Све их укључујем у даноноћни рад и од почетне занатске радње израстамо у велику грађевинску фирму “Грађевинар”.
Задовољан постигнутим резултатима у претходној деценији одлучујем, по Божјој промисли а не мојој памети, уз противљење целе породице, да саградим прву приватну болницу “Свети Никола” у Ратини, заштитнику и крсној слави мога дома. Те исте 1994. године завршавам и отварам болницу, и уз благослов Жичког владике и синода Српске Православне цркве, а ја мислим Божје промисли, почињем градњу храма “Спаљених моштију Светог Саве” у Краљеву, велике светиње, у славу другог спаситеља српског православног рода. Велика благодет се прожимала мојим организмом што сам и мимо својих могућности успевао да уградим себе и сав стечени капитал у две велике светиње, храм Господу а болницу народу.
У наредном периоду градњом биоскопа, као храма културе,потпуно сам се издвојио од многих имућних људи који су градили храмове себи а не Господу и своме народу.
У даљем периоду “Грађевинар” је растао, да би 1999. године, пошто је највећи део предузећа био ангажован на Косову и Метохији, доживела велику хаварију. Пропало нам је преко 5 милиона марака кроз опрему, објекте и ненаплаћене радове. Након бомбардовања одлазим у Либију, градим вијадукт на будућој прузи Египат- Мароко кроз Либију а истовремено почиње градња објеката за тржиште у Београду.
Нећеш правити добра док ми владамо!
Израстамо у велику компанију, годишње завршавамо и опремамо више стотина станова. Купујем “Ракету”, зарђалу и онемоћалу. За три године постаје најбољи српски превозник. Сређујем целу инфраструктуру, улажем огроман новац. Униформишем целокупно особље које сам затекао при куповини поцепане и подераних опанака.
2003. године купујем У.П. “Србија” Краљево, такође пропало предузеће, оронули објекти, уништен инвентар. Нико пре мене у том предузећу ексер није обновио за 40 година.
Крећем у обнову и реконструкцију свих локала у граду, потпуно реконструишемо и дограђујемо, хотел “Турист” постаје најлепши објекат у граду. Припремамо пројекте за ресторан “Париз”, “Ибар башту” и мотел у Студеници. Са пријатељима из Холандије, Шпаније, Немачке, Италије договарам отварање нових аутобуских линија, завршавамо најмодернији сервис за “ДАФ” моторе и “Беркхоф” аутобусе, уз бесповратну помоћ холандске владе од 690.000,00 еура у Пожеги. Завршавамо модерну фабрику за производњу столарије у Ратини. Шаљемо 10 механичара из Ужица на стручно усавршавање у Холандију и 6 столара у Немачку. Расписујемо конкурс за пријем 250 људи у сервису и фабрици столарије. Постајемо систем који поседује 40 нових и 110 ремонтованих аутобуса, хотел, мотел, 12 ресторана и болницу. Стварамо услове за долазак страних туриста за класичан и здравствени туризам.
Док све то радимо ја скоро да непримећујем мрежу коју политичко-банкарско-мафијашка структура плете око мене. Објекат велике вредности, на најлепшој локацији у Београду не могу да продам јер свакодневни купци напрасно нестају. Новинари и јавна гласила који су годинама креирали хвалоспеве о нашем деловању, сада пишу све најгоре. Човек који је био на високој позицији у мојој компанији, због неспособности за обављање поверене му дужности, одлази из компаније и постаје главни уредник за привреду у листу “Блиц”. Са моћним “оружјем” у рукама, уз подршку “јастребова” тадашње владе шире лажи на све стране, припремају линч мојих сарадника и мене уз присуство свих српских медија у општини Ужице, спремају терен и лажну оптужницу за моје хапшење. Видим велики црвињак око себе, молим Господа да ми ублажи искушење.
У тренутку молим Господа да ме спаси и одмах осетим радост и понос што моја породица и ја храбро подносимо злочин за злочином тих моћних чинилаца које Господ искушава јер им је дао силу да се осиле. Остао сам жив са доста урушеним телом али здравом памећу, и моја породица и ја, искључиво због мог чврстог уверења да неправда од људи на овом свету обезбеђује велику плату у вечном животу. Ту стално присутну мисао усадио сам и члановима своје породице. Пензионер сам од 2007. године када ми је сат вредео више него нечији дан, обилазим православне светиње по целом свету, молим се Богу за све људе и њихове породице, укључујући и оне из црвињака, ја грешан, немоћан и најгори! Подсећам Господа на нешто што он зна, зна и види црва испод коре дрвета. То је моје убеђење и пре и после учињеног ми зла.
Шта је Краљево изгубило 2006 године
Пројекат из 1912. године који поседујем говори о аутентичности “Париз”-а, изврсио сам припрему да папиролошки и оперативно “Париз” уредимо до половине 2007. године.
Урадили смо пројекат унутрашњег уређења са израдом краљевског апартмана за младенце у просторији у којој су прву брачну ноћ провели краљ Александар и краљица Драга. Купили смо два расна коња липицанера и фијакер за свечани одлазак младенаца у манастир Жичу на венчање.
Ибар башта
Урадили смо пројекат за вишенаменски објекат са пратећим садржајима, базеном отвореног и затвореног типа према реци Ибар, два нивоа гаража за 300 возила. Ресторан са 1700 места где смо у средишту предвидели платформу да импровизујемо просидбу момка и девојке испред своје родбине и оверимо пријатељство. Тај традиционални српски чин је потпуно заборављен а најлепши је у животу младенаца, затим веридбу и на крају свадбу.
Уз близину “Париз”-а и садржаја у том објекту заокружили бисмо најрадоснији догађај за младенце, њихове родитеље и пријатеље.
Објекат у облику спуштеног лептира био би бисер Краљева, јединствен у Србији.
Мојим хапшењем, отимањем и уништавањем моје имовине пропао је пројекат а “Ибар башта” коју је заштитник друштвеног капитала продао свом бившем газди за три пута мању цену и данас после 10 година стоји као ругло Краљева.
Исцелитељски јастук са ћивота Свете Петке
После великог искушења које смо преживели моја породица и ја, искушења и наравно клетве“ да Бог да се осилили сви ти зли људи”, ја сам доживео велику благодет молитвом Господу и Божијим угодницима. Исцелитељски јастук намењен једној болници из далеког Румунског града Јаши, пропутовао је поред многих болница и дошао Божјом промисли у болницу “Свети Никола” у Ратини.
То је трајни поклон велике Божје угоднице Свете Петке, светице српског порекла, каква случајност…
