КАКО ДО СРПСКОГ КОНСЕНЗУСА?

Угао главног уредника ,,Краљевских новина”

Има ли бар један ваљан разлог да занемаримо вековно провиђење српског народа да разазна добро од зла, да одвоји пријатеље од непријатеља, да одлучи шта му ваља чинити када су му чељад и огњишта угрожена? Мислимо да су одговори познати и нама и онима што им нисмо по вољи.

Докле допире стратегија умовања и дугорочних циљева светских моћника, а докле наша и где смо то ми с памећу? Минуло време је дало сијасет одговора. Вероватно ваља изабрати праве.

Елем, када бисмо наставили да набрајамо и збрајамо, рачуне би тешко ко могао да изведе. Јер, морали бисмо да укњижимо, сећање на много напаћени наш род; на замишљене, уцвељене и уплашене старице и децу у избегличким колонама; на изгубљене вековне српске видокруге Западне славоније, Српске Крајине, Далмације, Кордуна, Лике и Баније; страдања и прогоне Срба из Босне; егзодус и истребљење Срба са Космета.

Уз Преображење Господње, верујући Срби доживеће васкрсење својих ближњих у својим утученим душама, радујући се оним благодетима што их Свевишњи Господ наш Исус Христос искуси и подари свима нама у векове. Али, ни неверујући немају другог излаза. Изгледа да је и њима вакат да преиспитају своја досадашња веровања. Мораће озбиљно да се замисле и пронађу код ових првих, верујућих, којих је верујемо више, бар за почетак, искушења ради, оних десетак проверених вредности…

Времена за одлагања и за нека друга времена нема, а ни пре њих није било, а и што би то неко нас Србе требало да чека да се сложимо, обожимо и умножимо. Да ли је неко чекао, или усмеравао са стране: Немце, Енглезе, Американце, Французе, Швеђане, Данце, Холанђане…? Ко ли је све то њих звао на удруживање? Да ли је неко међу њима позивао Немце да крену на Немце, или сачувај Боже, Енглезе на Енглезе, или Данце на Холанђане, или једне против других? А свесни смо да су различитих вера, па и раса… Да у генима немају ништа слично, да су вековима једни против других ратовали, а ето удружише се!

Где ми то Браћо Срби Богу згрешисмо и кад?

Имамо ли ми то у шта и у кога да се угледамо?

Ко су то наши пријате-љи?

Чија цена капитала је само роба? И, да ли је тај капитал што нам нуде: новац као роба, или нешто треће?

Можемо ли ми после свега што нам се догодило некоме да верујемо? И, морамо ли?

Треба ли промишљати с политиком, или без ње, с вером у Бога, са нашом Црквом, с Науком и може ли без свега тога?

Има ли рало још нејаких руку да поору њиве? Има ли још нејачи и изнемоглих стараца по васцелим напуштеним српским селима да се удруже и покрену ову земљу, овај народ, Српски народ из ишчекивања… Шта још чекамо?

Поштовање Устава Државе Србије, Патријарха и Председника, све имамо… И, хвала милом Господу Богу, све нам то нису отели. Имамо и душу, Словенску, која зна да пати и да воли… Имамо… Само нам мало треба…!

Премудрост, премудрост браћо Срби!

Имамо читаву једну Државу изван мајчице Србије. Српску Државу Републику Српску. Имамо континуитет који нам нико није отео… Имамо и цео свој Српски народ у расејању, који је више од државе, цела Српска Држава у белом свету у којој живе Велики Срби.. Они уз нас и са нама могу много. Могу више од Америке, више од било ког да нам помогну… Честит и радан је то српски народ у белом свету. Колико смо то ми с њим? Желимо ли ми то да кренемо код те наше браће Срба у свет и када?

Где је место том српском народу из расејања кад пожели да дође, или да се врати усвоју Матицу и свој завичај?

Ко нуди и ко ће да усагласи све горуће проблеме и Национални програм српског народа? Да ли је то Српска академија наука и уметности, Црква, Држава или партије?

Који ће то сабор да изгласа Консензус?

Док се позвани премишљају, Народ чека ко озебло сунце, Омладина нема посла, радници немају ни посла ни плате, деце нема док Држава стари, а фали само ПРВИ корак.

Ко ће први да крене и када у сусрет?

Време истиче, Браћо Срби!

Да. Сетио сам се да већ имамо српски бренд! Шљиву, малину, купину, шљивани колач, ракију, манастире и лепоте што нам их Бог даде…

Премудрост, премудрост…!