ВРАЋАЊЕ ИСТОМ

Кроз ово дрво видиш кућу,
плачеш, плаћаш не смијеш прићи,
плашиш се да и ја чућу,
и да исте ћете сузе стићи.

Колико само истине име,
у тој лажи што ти пркоси,
данак тијело што ти дозива,
пепелом те милује по коси.

Младеж о младости више и не снива,
коме одлазиш, коме путујеш,
ко у души твојој пребива,
плаћањем гријеха ништа не дугујеш.

Рака ће кажу милостива бити,
чим се дохвати судбине твоје,
и док рађањем повезујеш нити,
тијело у гробу заспало је.

 

ОСЛОБАЂАЊЕ

Препуштам ти да се зовеш човјеком,
можеш то и постати,
ликуј, ликуј слободи.

Понајвише Бога кудиш, свецу личиш.
Руке гријеш мајчином душицом.
Тумарају ноћас исти, туђим што се надањима
прекривају прије спавања.

Лаку ноћ усијана главо,
лавино спутаних жеља
бића мога једино незнање.

 

СВЕТАЦ ИЗ ОСТРОГА

Све живо дрхти од твоје моћи,
спасење се крије под чедне власи,
гладни се нахрањујемо у твојој пуноћи.
правду изискујемо ко последњи часи.

И безживотне црпи нас хтјење,
зове нас висина свемоћног мира,
моли ти се свако будуће покољење,
које тебе за властодржца бира.

Небујеш земљом а земља те куша,
престо градиш у црне очи,
биће ти одјекује стијенама и врх крша,
постојање твоје и Бога свједочи.

Сваку нам сузу примаш у крило,
слијепи угледа свјетлост дана,
окрећеш живота нашег кормило,
спасењем нас нахрањује безсмртна храна.

Лик тражимо да просвијетли душу,
осама светитељска дозива свакога,
миром вјере да помаже сушу,
док будан Светац спава изнад Острога.