На празник Светог Андреја Првозваног у просторијама Равногорског покрета у Лепосавићу приступило се резању славског колача Крсне славе, старешина цркве Светог Василија Острошког отац протојереј Миломир Влашковић и јереј Југослав Марјановић, колачари славе браћа Равногорци и председник Равногорског покрета Раде Кнежевић, након чега је уследило саборно српска трпеза љубави у просторијама удружења. Приликом трпезе љубави очитана је Молитва Господња и благословен је скуп братска трпеза љубави од стране присутног свештенства епархије рашко – призренске.
У нашем народу стоји изрека у кога је часа, у тога је и молитва, након што ми је здравио добродошлицу и здравицу брат Срђан из Косовске Митровице одржао сам пригодну здравицу : Свако је по свом рођењу слободан да живи и управља својим животом по сопственом нахођењу. Па ипак сваки појединац припада народу, а сваки народ има своју културу, традицију и обичаје што све заједно чини национални идентитет тог народа. Као што је лична карта доказ нашег личног идентитета, тако је национални идентитет доказ нашег постојања и припадања једном народу. Свако треба да буде поносан на своју националну припадност и слободан у њеном испољавању. Ја волим свој народ – српски. Поносан сам на своје претке, јер имам чиме да се дичим. За Србе кажу да су мали, пркосан и ратнички народ. А ја кажем да су Срби небески народ. Небеска Србија, Србија је рајска, миомирна красна као ружа мајска. Далеког лета Господњег 28. јуна 1389. године на Видовдан, великомученик косовски Кнез Лазар заједно са својим косовским витезовима и мученицима, подарио нам је Небеску Србију. Оставио нам је светли пример свога опредељења: “Радије и нестати као људи него опстати као нељуди. Јер човек и мртав није мртав пред Богом живим.“ Наша славна историја препуна је храбрих и часних људи који су своје животе положили и уградили у камен темељац националног идентитета. “Нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје“ (Јн. 15, 12-13). Ово су речи светог Јеванђеља Христовог.
Овим речима се руководио Свети Кнез Лазар и храбри борци за КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ. Нека Господ Бог да, да се српски барјак поносно вијори увек и свагда, да Срби буду јединствени, сложни, поносни и да у њиховим срцима увек пламти Косовски завет: “ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ“.
Реч је дата председнику Равногорског покрета Раду Кнежевићу ,који је поздравио присутно свештенство,часне оце, витешку гарду, присутан народ,који су увеличали светковину крсне славе, и нагласио да је дошао коначно дан кад је Равногорски покрет легалан и званичан пред црквом,народом и државом, и да нећемо одступати ни за педаљ ни у злу ни у добру, и да је обавеза и част сваког Равногорца да буде са својим духовником и члановима председништва на овај свети и благословени дан. Између осталих скупу су се обратили књижевник и логораш из комунистичких казамата Антоније Ђурић,који је напоменуо да је српски народ непоколебљив и одан својој идеји и коначном циљу протеривању тоталитарне и погубне политике која иде ка свесном затирању српског идентитета.
Такође се обратила песникиња Љиљана Браловић, она је нагласила да је српском роду неопходна саборност,слога и оваква Божја слика и икона српског православног сабрања и поштовања. Такође нагласивши непресушну потребу за српском слогом и разумевањем и само тако можемо доћи до исчекиваног и једног циља саборности и упостављање православне монархије и краљевине Србије као исправног државног уређења. Након тога песникиња Љиљана Браловић је прочитала неколико својих песама.
Књижевник Антоније Ђурић осврнуо се на период комунистичке владавине и изнео своје мишљење о његовим лошим странама, наводећи примере страдања бројних свештеника и народа. „Нама се чини да је комунизам пао, и јесте, али комунисти се сјајно држе“, рекао је он, додајући да су читаве генерације потрошиле оно највредније што су имале служећи погрешном режиму, због чега не могу данас учинити ништа за Србију и српски народ. „Трагови остају иза нас, зато вас молим водите рачуна какве трагове остављате за собом“, додао је Ђурић.
аутор: Никола Михајловић
