Прва жена у свемиру. Њеним именом назван је један од кратера на Месецу а 2000. године проглашена је женом века,руска астронауткиња,
херој Совјетског Савеза
(рус. Валентина Владимировна Терешкова; Масленников, Јарославска област, Русија, 6 март 1937.), руска астронауткиња, прва жена у свемиру, херој Совјетског Савеза.
Валентина Владимировна Терешкова родила се 6. марта 1937. у селу Масленников у Јарославској области у Русији. Родитељи су јој били колхозне радници. Отац јој је погинуо у Другом светском рату, а мајка се потом с троје деце преселила у Јарослављ. Због сиромаштва које је владало у првим годинама после рата, Терешкова није похађала школу све до своје десете године.Након завршетка седмогодишње школе, као седамнаестогодишња девојка, запослила се у локалној фабрици аутомобилских гума, но уз посао је наставила школовање у вечерњој школи. Након фабрике гума почела је радити у предионици памука у којој су већ радиле њене сестра и мајка. Уписала се на јарославски техникум лаке индустрије 1956. године. Уз посао и учење била је и активна чланица аероклуба у склопу којег се бавила падобранством (163 скока падобраном).
У то су време падобрански тренинзи били важан део обуке будућих совјетских космонаута јер су се они при повратку у Земљину атмосферу избацивали из свемирског брода и приземљивали падобраном. Љубав према свемирском програму и њене квалификације понукале су је да се писаним путем обрати Совјетском свемирском центру у Москви који је упознала о својим падобранским способностима и жељи за учествовањем у свемирском програму. Године 1962. позвана је у Звездани Град недалеко од Москве да започне са припремама за свемирски лет. Тамо је била подвргнута ригорозним тренинзима у изолацији, летовима у бестежинском стању, управљању млазним летелицама и скакању падобраном у свемирском одељењу. Након 9 месеци тренирања додељен јој је чин поручнице. Од 400 пријављених кандидаткиња изабрана је Терешкова уз додатна четири девојке које су биле припремане за лет: Татјану Кузњецову, Ирину Соловјов, занни јеркин и Валентину Пономарев. Ни једна од њих није никад полетела. Следећа која се винула у свемирска пространства била је Светлана Савицкаја 19 година после Тереска.
С космодрома Бајконура у данашњем Казахстану 16. јуна 1963. лансирана је у свемир бродом Восток 6, чиме је постала прва жена у свемиру (шеста међу совјетским Козмонаути). За време свога лета комуницирала је са Восток 5 који се истовремено налазио у свемиру и козмонаутом Валеријем Биков. Након 3 дана и 48 кружења око Земље Терешкова се избацила из брода и падобраном спустила на Земљу. Њен лет се одвијао недељу дана пре одржавања московске међународне конференције жена на којој су јој своје признање одали између осталих и енглеска краљица Елизабета ИИ. и совјетски премијер Никита Хрушчов. Проглашена је херојем Совјетског Савеза и носилац је највиших државних почасти и награда.
Неколико месеци после лета Терешкова се удала за колегу козмонаута Адријана Николајева а 1964. родила им се ћерка Јелена која је данас лекарка. Сматра се да је тај брак у великој мери био договорен јер су научници, поготово лекари, хтели наставити са истраживањима о понашању људског организма за време и после излагања свемирској околини. Растали су се 1982., иако се тај брак распао много пре тога.Терешкова је наставила да ради као инжењерка у свемирској индустрији, а у међувремену је 1969. дипломирала на Војној ваздухопловној академији Жуковског с похвалом. Доктор је науке и ауторка више од 50 научних радова. Често је путовала у иностранство и држала предавања о свом лету, примивши притом многобројне награде и почасти.Активно се бавила козмонаутике све до 1968. када је у Звезданом Граду укинут женски одељење. Упркос томе и даље је била на листи активних космонаута до 1987., а 1985. разматрала се чак могућност њеног повратака у свемир.Од 1968. бави се радом у друштвеним организацијама. Од 1968. до 1987. предсједница је Комитета совјетских жена. Од 1987. предсједница је разних друштава и удружења које се залажу за развијање културних и пријатељских односа првобитно СССР-а, а потом, након његова распада, Русије и осталих држава света.Чланица је Централног комитета Комунистичке партије СССР-а од 1971. до 1990., а од 1966. до 1989. заступница је у Врховном Совјету СССР-а. Докторирала је 1976. добивши звање генералице бојнице ваздухопловства.Њеним именом назван је и један од кратера на Месецу а 2000. године проглашена је женом века.
