ПТИЦА ИЗ ГНИЈЕЗДА ВАТРЕ
 
 
Птица са зором свјежом, хладном
излеће из гнијезда ватре
завитлана вјетром
оком уклесана, вјечношћу у небо.
 
Гледам њена крила
узбуркава ми душу лепршаво.
Птица из гнијезда ватре
сво њено бивствовање,
зарањање по шумама и водама
у мене се сплела, њена крила заносна,
очи ми је однијело висинама сатканим
улијепљним крви.
 
У очима и души цвркуће ми сва
њена роса и тама.
 
У сну ме разодјене птица ватре
сплете ме у себе,
тече ми кроз сан.
Ватра њена, разлива се
по временској, дубокој мраком мисли мојом.
 
 
 
7. фебруар 2000. год
 
 
ВЕЛИКИ КОРАК
 
 
Прикрада се,
корача низ небо,
кроз шуму, земљу воду.
 
Велики корак
од којег ће се расути небо и земља,
узбуркати срца наша
јер ће из њих изаћи,
искорачити из таме на свјетло дана,
уз пратњу труба.
 
Велики корак хода по површини воде.
 
 
9. фебруар 2000. год
 
 
 
 
ЧУВАЈ МЕ
 
Изнад мене је црни облак,
осјећам да се уз степенице пењем
по облацима ходам,
свјетлост ме обасула.
 
Чувај ме, сакриј ме, загрли ме
као када сам дијете био
шапући ми у ухо ријечи слатке,
јер они су дошли.
 
Чувај ме, јер сањао сам
како се вију заставе, знамења сударају,
како кораци марширају, и
чизме по плочницима газе, бистру воду муте.
 
Сањао сам ватрено небо како сија,
неке нове људе без поздравау очима,
моју дјевојку како са другим иде,
како по пространствима лутам.
 
Доведи ме кући, чувај ме, чувај ме.
 
 
31. октобар 1998. год.

Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.