Уводна реч главног уредника

Започео бих своје размишљање максимом да је „Србија наша судбина наша прошлост, наша садашњост и наша будућност“, јер њених 26 народа и националних мањина то заслужују својим памћењем и својим бићем у створеној и савременој држави Србији.
Зар стамено очување суверенитета и интегритета Србије излази из оквира научних и светских признатих трајних вредности свих друштава, па и глобалног мултикултурног и мултиетничког. Мислим да не, а да су то обавезе сваког народа, али и заговорника стварања неког сасвим новог униполарног друштва без граница… Сви они то морају да поштују, као цивилизацијске тековине света. Србима, изгледа да је набој појачаних вредности код афинитета љубави према националном бићу, далеко изражајнији од неких такозваних старих европских народа… Зато, изгледа озбиљније смета, љубоморно чување српствасмештених у трајну, вековну баштину историје, културе, наше традиције и националних врлина народа старе Европе, које би данас да се многи одрекну… Али, ми смо данас ту и многи наши пријатњељи, заједно са нама су на задатку и такво задовољство им нећемо приуштити…
Надахнућа из народних, јуначких и епских песама, трајала су вековима и преносила се са колена на колено, покољењима до данашњих дана. тако се у родољубивом стваралаштву из славних борби за слободу, из ослободилачких ратова српског народа нарочито неговала љубав према Отаџбини…
Међутим заговорници новог плуралног друштва, одмах- деведесетих година овог века кренуше са хвалоспевима грађанске културе – и с ниподаштавањима родољуба, патриотизма уопште, али и свега напредног шо су генерације друштва неговале и усвајале.
Те нове мисије у култури, историји и демократији, почеше, а данас се и осмелише да нападну на све тековине. Ми потомци славних предака, који су ударили и ојачали темеље наше Отаџбине спречићемо дивљу ревизију културе, историје и српске цивилизације…
Они би за рачун својих налогодаваца да пониште нашу патриотску баштину и да што приљежније крену са цртаним филмовима и представљањем Обаминих успеха у затирању Срба и њихових светиња. Сви су изгледи да ће каубој Обама остати кратких рукава и неће у кинематографију кратке и дуге филмове али ни у серије на тв ући по добру, већ по злочинима, као крвник над Србима.
Како прићи нашој браћи у расејању? Како приволети њихову другу трећу и потоње генерације својим вековним коренима у матици? Изазов је то за све нас.
Наравно,одговор је на све љубав према браћи, а не само корист од браће!
Истина о нама, наше поруке с ваљаним аргументима о стању, односима, искрене оцене, без превелике таштине.
У којој мери се могу прихватити тражења „помирења“ и са ким?
Кажу да је велики грех изгубити у свету сваког потомка наше отаџбине Србије…
Ми, Срби знамо да је УКУС СЛОБОДЕ ЉУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ ПАТРИОТИЗАМ и то са поносом истичемо, а не цигарете Винстон.
То значи да се у објашњењима нашим грађанима, а нарочито деци, мора рећи да Запад хоће да од нас направи глупе и послушне конзументе…! Пробудите се!
Не дајте да вас заведу! Слобода је нешто најмилије у нашим душама!
Или ,,Пал Мал,, Мислите о томе!? То је поново порок! А ми морамо да истичемо да мислите о борби за равноправност о борби за здраву будућност мислите о томе.
На пример “Балантајн“ препустите се. Али, ми ћемо рећи: Препустите се здравом животу и исконски чистој природи, спорту, живите у слободи без предрасуда….!
Где смо ми уважени пријатељи, нисмо ли се мало успавали? Мора да јесмо.
Јер, непријатељ се неприметно ушуњао у нашу традицију и културу, а хтео би да нам окупира и душе…
Упоредо са својим циљевима, непријатељ с великим Н односно НАТО значи не потценити га већ одавно има утицај у разним сегментима живота и друштва у Србији. Код једног дела наше омладине, мења навике традицију… Млади носе минђуше у обрвама и носу, фарбају се у жуто и зелено зашто не у црвено, плаво и бело, излазе око поноћи, спавају до подне, пуше „Винстон“ укус слободе, помно прате поучне рекламе по муралима и паноима по скоро свим нашим градовима, “Пал Мал“ мислите о томе, конзумирају алхохол врло радо „Балантајне“ јер кажу препусти се „боље речено заборави се“, а дрогу, дрогу узимају с ногу!
Нема шта, уопште не заостајемо за светом!
Клинци од 3 до 5 година расту уз „Гокуа“, ко ће их научити о Великом жупану Немањи, Светом Сави, Цару Душану, Краљевићу Марку, Његошу, Карађорђу, Мишићу. Када ће научити „Крваву бајку“ и друге песме Десанке Максимовић?
Да ли ће умети да цене и воле епске, староградске изворне песме?
Како ће доживљавати борбу за слободу 1915 1941?
Да ли ће се тога сећати и како и колико?
Ако их не научимо у породицама, затим поред редовних програма и са увођењем у школе обавезне литературе… Уз ТВ програм, побољшавати га… Ојачавати нашу кинематографију, али не само филмовима Кустуричиног типа.
Наравно наша деца ће НАТО добро запамтити. Али шта са оном који долазе? Све то мора да им се објасни уметнички дочара у родољубљивом стваралаштву, патриотској литератури, музичким делима, сликарству, неимарству, штивима, у породици…
Молим вас да о спорту и другим оганизацијама, итекако важним областима за наш развој говоре специјалисти…
Како запослити младе кроз развојне пројекте о јавним радовима?
Како зауставити белу кугу демографски и други програми државе?

Уводна реч Главног уредника