Милош Димић је правник у ЕПС-у – Електродистрибуцији Крушевац, већ осам година се бави поезијом и до сада је објавио десет књига.
Милош Димић је рођен 12. августа 1985. године у Крушевцу. Има брата близанца Уроша са којим је од детињства почео да пише песме. Одрасли су у родном селу Бела Вода. Заједно су дипломирали на Правном факултету Универзитета у Београду крајем 2009. године, а запослен је у Електродистрибуцији Крушевац. Милош је ожењен и са супругом Маријом има ћеркe Магдалену и Ксенију. Породица Димић живи у Белој Води.
Песништво је саставни део његове личности и свакодневног живота. Писање духовних песама је израз љубави према Господу, Мајци Божјој и светитељима који се непрестано моле за нас.
-Чувајмо веру у нашој породици која је домаћа црква, неодвојива од парохијске цркве из које доносимо кући Божији благослов. Смисао живота је да стекнемо благодат Светога Духа, како је рекао предивни Свети Баћушка Серафим Саровски. Ако срце постане храм Духа Светог, вера ће се сачувати и преносити на будућа поколења, уз Божју помоћ и у славу Његову. Богу нашем слава и хвала…, каже Милош Димић
Када си почео да се бавиш писањем духовне поезије?
-Мој брат близанац Урош је пре скоро осам година предложио да почнемо да пишемо стихове у част светитеља Божјих, за рад смо добили благослов Епископа крушевачког Господина Давида и постепено писали и објављивали песме на интернету и слали нашим драгим пријатељима, сродницима, свештеницима. Временом сам све више читао житија светих и нова сазнања су доносила надахнуће за нове песме. До сада је написано неколико стотина песама.
Успео си да песме укоричиш, тј. да објавиш збирке песама, до сада чак десет?
-Нисам имао тако нешто у плану, али сам упознао добре људе који су ми помогли да то реализујем. Издавачи мојих песмарица су АСоглас издаваштво из Зворника, Нова Артија из Параћина и Уметнички Хоризонт из Крагујевца. Наслови свих књига су:
Боготражитељ, Богоугодништво, Слава Богу, Свјатиј Боже, Молитвена писма, Врлинослов, Духовници, Чувари Православља, Христе Боже наш и Верујем Господе. Недавно сам завршио писање 11. збирке чији наслов ће бити – Не остави нас који се у Тебе надамо. Преко пет стотина песама је објављено у свим збиркама.
Свакодневно објављујеш духовне песме на друштвеним мрежама и порталима који подржавају ту тематику. Шта је смисао твог рада?
-Смисао је мисионарење, тако ми је Бог дао, успевам да кроз стихове опишем житија светих, њихове подвиге и духовне борбе из којих су изашли као победници, па их је Бог прославио у вечности. Душекорисно је знање о нашој вери православној, а нарочито о светитељима које наш народ прославља на дан крсне славе. Привилегија и одговорност је бити православни Србин јер су нам преци били свети људи који су сачували веру.
Рекли су о поезији Милоша Димића
-У ово време инвазије информација преко разних медија и друштвених мрежа, велики број младих људи прихвата духовну окупацију без отпора. Милош се не предаје, већ својом поезијом ратује против зла. Слободно може, попут Апостола Павла, рећи да „добар рат ратује”. Нека га Свеблаги Господ учврсти на том путу. (Протојереј Петар Јараковић)
-Брат Милош је примио Христа у срце своје и зато је његова поезија вечни славопој. Његове песме су реке „Воде Живе” које напајају њиве срца христочежњивих душа, отуда је његова поезија непоновљива, животна и оплемењујућа. Нека би дао Господ да вазда прославља Живога Бога својом узвишеном поезијом. (Протојереј-ставрофор Љубивоје Радовић)
-У данашњем времену потрошачких схватања и, морамо казати, отуђеног живота, наш брат Милош благовести једину истину свих времена – Свето Јеванђеље и сведочи о људима на његов препознатљив и јединствен начин. Кроз своје стихове и кроз мелодију у тактовима радосног духа и озареног ума, као мудар хришћанин у саговорницима препознаје само врлину и оно што је добро и тако је на најлепши начин ушао у срца својих познаника који му врло брзо постају прави пријатељи. Желим да благослов Божији остане на њему, тада ће му и успех бити најдражи… (Протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић)
-Милош Димић пише своју благословену поезију из дубине своје богочежњиве душе и христољубивог срца. Његова поезија тихо и ненаметљиво сведочи о његовој живој и дубoкој вери у Живог и Истинитог Бога, а сваки његов стих мирише на вечност, на благочестиво живо богољубље и искрено живо братољубље. (Протојереј-ставрофор мр Слађан Васић)
-Светиња речи је најдивнија и јединствена привилегија и благодатни дар, који је Бог дао човеку. Милош Димић свој талант од Бога дат није закопао у земљу певајући о нечем земаљском, већ га је умножио и онебесио. Како? Певајући о Богу и светима Његовим све нас обасјавајући небеским сјајем своје лире. (Песник Вукосав Илић)
-Славослови наш песник сваки педаљ наше Небеске Србије, не
заборављајући и наше људе у расејању. Подсећа нас на славне дане наше прошлости, као народа, указујући нам тиме на нашу отаџбину која је на небесима. Води нас наш песник у свете српске манастире, попут водича који корача својом дедовином, домаћински, очински, у Богу синовски. (Срђан Грубор, мастер теолог)
-Изградивши себе као чувара Православља, наш брат у Христу Милош упознаје
нас са многим Храмовима и Светитељима. Његове песме одишу љубављу и радошћу. Жеља му је да све што дише хвали Господа… Изградивши себе, брат Милош изграђује и нас у Господу. Хвала му од срца за љубав коју свима нама дарује. Да уз његову поезију обнављамо и душе и тела. Желим му још пуно надахнућа, да нам пише на многаја и благаја љета… (Маја Ковачевић)
Живомир Миленковић
