А где је мој Београд?

С годинама сам научио. Идеолошке и историјске заблуде најчешће почивају на географском незнању. Ускоро ће поново почети „велика и вечна“ питања: Да ли Београд треба да се приближи Западу? Својевремено сам једном „добронамерном“ дипломати на такво питање, на Бледу, лаконски одговорио: „Да, и то тачно 15 метара.“ „Зар не мислите да треба више?“ „Сада не. Можда када обезбеди да му Призрен буде ближи.“
(Својевремено, када се чинило да опстанак Југославије зависи од односа Београда и Загреба, сви су певушили Бајагину песму „442 до Београда“ као баладу о путовању из Загреба. Није се ништа променило ни када је Бајага објаснио да је песма настала на путу од Скопља. Уосталом, оба града су на потпуно другој географској удаљености – Скопље 433,63 км, Загреб 392,63 км – али песничка непрецизност ове песме и није са првог албума „Инструктора“ „Позитивна географија“ већ са трећег „Јахачи магле“.)
А да ли сте икада путовали до Призрена, најјужнијег града који је макар привремено био престоница модерне Србије (а на њеној територији)? Даљиномер на ауто карти показује: 530 км 610 м. 30 метара мање него Љубљана: 530 км 640 м. Љубљана, најзападнија престоница коју је српска војска ослободила (тачније, кажу 50 српских војника који су се враћали из заробљеништва). То је географија. Али на примеру изграђене путне инфраструктуре. (Ваздушном линијом, Призрен је ближи скоро 200 км. Тачније, 197 км 830 м.) И до Призрена и до Љубљане се данас из Београда најбрже стиже тако што пређете преко територије још једне државе (Македоније, односно Хрватске). Географија говори и о становништву. У Љубљани, живи око 270.000 становника (не зна се колико је од тога Срба којих је у Словенији око 40.000). У Призрену преко 250.000 (ту постоји типичан проблем са резултатом пописа из 2011. – пописано 177.781 – али се зна колико Срба живи у Призрену, њих 19 и још ученици и наставници Богословије).
Сада погледајте приложене фотографије. (На једној од њих сам у Љубљани, управо током повратка са Бледа.) Између та два града је Београд. Покушајте тако да гледате. Прво, као вежбу позитивне географије. А онда покушајте са историјом.
Историјски, још само неколико чињеница о овим градовима као престоницама. Љубљана је престоница Словеније. Током 2011. била је Светска престоница књиге, током 2016. је Зелена престоница Европе. Призрен је био повремена царска престоница у доба царева Душана Силног и Уроша Нејаког. Привремена престоница Краљевине Србије био је у новембру 1915. Одатле су 26. новембра 1915. краљ, влада и дипломатски кор кренули преко Везировог моста (потопљен је) према Скадру. У Призрену је од 1219. седиште Рашко-призренске епископије. Призрен је град који је ковао свој новац. Призрен је у доба најважнијег српског владара, краља Милутина… Призрен је… Богородица Љевишка у Призрену је током погрома… Црква Светог Спаса над Призреном је…
Залуд. Ова прича се (ни између два Васкрса) не може испричати на фејсбуку.

Аутор: Предраг Марковић


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.