ЕПСКЕ ПЕСМЕ КЊИЖЕВНИКА САШЕ НИКОЛИЋА ИЗ ПАЛА

С Р Б И Ј А

Ој, Србијо земљо православна,
држава си јуначка и славна;
од силнога српског цар Душана,
па до данас и данашњих дана
имала си ти јунаке своје,
што се никог и ничег не боје.
Од Косова и Косовске битке,
Милошеве оштре сабље бритке,
водила си борбу за слободу
и државу српскоме народу,
имала си јунака и вођа
и свог вожда славног Карађорђа,
што је за част рода и спасења,
баш уочи нашега Сретења
Први српски устанак подигô
и значајне побједе постигô.
Српски народ имô је витеза
свог Милоша Обреновић кнеза,
што је Други устанак водио
и на мудар начин се борио,
те прогласи Устав на Сретење
и Србије државотворење,
на хиљаду и осме стотине
а тридесет и пете године
и данас нам то Србија слави,
Дан Србије државности прави.
Ој, Србијо наша мајко мила,
Бог те чувô и срећа пратила,
живјела нам српска колијевко,
о теби се знаде надалеко.
Историја твоја је позната,
побједница свакога си рата,
због тога смо ми Срби поносни,
честитам ти ја Дан државности!

РЕПУБЛИКА СРПСКА

Република Српска све је сада;
од Требиња до Новога Града,
од Шипова и до Мркоњића,
Бијељине, па до Берковића.
 
Ту најљепше свићу рујне зоре;
с Леотара, па до Зеленгоре,
с Јахорине и са Романије,
од Мањаче па до Семберије.
 
Све од Уне, па до Дрине криве;
Православни Срби моји живе,
ту су Срби од памтивијека,
то је наша стара колијевка.
 
Републико Српска најмилија,
тебе чува Свети Василија,
Свети Стефан и остали свеци,
ту су наши сви живјели преци.
 
Републико Српска, земљо наша,
овом пјесмом поздравља те Саша,
теби пјесме и стихове пишем,
ја за тебе и живим и дишем.

ГОСПОД – СПАСИТЕЉ ИСУС ХРИСТОС

Сину свјетлост и нестаде тама,
Бог створио Еву и Адама,
пошто њима даде живот нови
Господ Бог их тада благослови:
„Множите се земљу напуните,
господари на земљи будите“.
Тако Господ њима поручује,
али ђаво неће да мирује,
запов’јести они прекршише,
сами себи невоље створише
из раја су они истјерани
и од сваког добра протјерани.
Потомци им исто наставише
и кроз живот и даље гр’јешише
гријех иде кô зараза нека,
све од једног, до другог човјека.
Из гријеха, велике невоље,
кроз будућност да би ишли боље
Исус Христос човјечанство спаси,
да се гријех заувијек гаси,
жртвовô се на крсном распећу,
свим људима да донесе срећу,
својом смрћу откуп за гр’јех даје,
да се човјек и моли и каје,
за спасење да се Богу моли,
запов’јести поштује и воли.
Рече Исус свим апостолима:
„Ви на земљи реците људима,
крстећ’ се у име Оца, Сина
и Светога Духа са висина.
Запов’јести Божјих се држите
све народе томе подучите.
То је нашег рода спасавање
крсним знаком и ос’ењавање“.
Сам је Господ казивао нама
да његовим идемо стазама.
Рекао је Христос свом народу:
„Оченаш је молитва Господу“,
да се тако сви Богу молимо,
за гријехе да се искупимо.
По Христу је хришћанство настало
до данашњег дана је опстало,
мада су се многи одродили
и хришћанство наше раздвојили.
Хиљаду су педесет четврте,
старе своје напустили путе
и погрешном стазом усмјерише
и науку стару погазише.
Прозваше се католици Рима,
а папа им главни међу њима,
који мисли Христа да мијења,
неисправна то су му учења,
јер је Христос син Бога живога
и на земљи нема сада тога
ко ће њега овдје зам’јенити,
човјек такав неће се родити.
Хришћанство се тако раздвојило
различитим путем усмјерило.
Православље исправно учење
хришћанско је то право спасење.
Зато само онај народ славни
хришћанин је прави православни.
Ми имамо своје светитеље
и Христове вјере учитеље.
На Христовом гробу је познато,
божанство је православљу дато,
сваки човјек за то знати треба,
Свети Огањ силази са неба;
на свијећу нашу православну
јер имамо ми вјеру исправну,
истина је то знамо заиста,
сљедбеници Господа смо Христа.
Искрено се ми њему молимо
и рождество његово славимо,
православни Божић прослављамо
и уз кућу бадњак прислањамо.
Васкрсење славимо Христово
све недеље и црвено слово.
Ми по старом нашем календару
прослављамо нашу вјеру стару
редом свеце, сваког светитеља
и Господа Христа Спаситеља!

БОГОРОДИЦА

Божија је тако хтјела воља
да се жена родила најбоља,
кроз пророке Господ се огласи:
„Човјечанство треба да се спаси,
родиће се женско д’јете једно,
као до сад никад и ниједно“.
Да би дошло људима спасење,
Бог одреди праве родитеље,
да људима бољи дани свану,
Јоакима изабра и Ану.
Од народа царског Давидовог
свештеничког славног Ароновог.
Ана роди кћер у Назарету
радоваше они се дјетету
и дадоше име јој Марија
прослављена је Галилеја.
Три године кад је напунила,
Господу је Богу приступила,
по сопственој и Божијој жељи
предаше је њени родитељи:
Захарију првосвештенику
он благослов даде јој велику:
у најсветиј’ дио уђе храма
у светињу над свим светињама,
посвећења обред извршио
и Марију је благословио.
Јер је Господ Захарију рекô,
да будућу мајку је дочекô,
јер ће родит сина Божијега,
обав’јести тако Господ њега.
А будућа је Богородица,
умиљатог и блаженог лица,
изучила науку Божију,
вољели су сви малу Марију,
очарала све је смиреношћу,
задивила својом послушношћу.
После смрти њених родитеља,
у срцу је њеном, била жеља,
да се никад ни за ког не уда
и да Бог јој сва подари чуда,
своју ријеч Господу је дала
ту се она и завјетовала:
да се никад неће удавати,
дјевичанство да ће сачувати.
Но закони тадашњи су били
што су норме своје одредили,
правила се поштоват’ морају
дјевојке се младе удавају,
четрнаест која има љета,
поред мужа мора да се шета.
По Божијој вољи свештеници,
будућој су тад Богородици,
по задатку и јављању Бога,
одредили Јосифа старога
из племена царског Давидова,
да постане Марија његова.
За њен завјет Јосифу рекоше,
по вољи је Бога предадоше.
Марија је по кући спремала
свете књиге радо је читала.
Свето писмо тако читајући,
свјетлост сину у њезиној кући,
препаде се, ал’ бјеше јој мило,
када рече Архангел Гаврило:
„Ти се радуј благо свима нама,
блажена си међу свим женама,
ти си милост добила од Бога
Исуса ћеш родит сина свога,
Дух Свети ће тебе осјенити,
ти ћеш Богу сина подарити“.
Како рече Архангел Гаврило,
заиста се тако догодило.
Марија се за порођај спрема
у пећини ту код Витлејема,
свога сина она је родила
и у јасле њега поставила.
Гаврило је рекô пастирима
у пећини да дијете има.
Син Марије и Бога Господа,
донијеће спасење народа.
Три се цара њему поклонила,
Витлејемска зв’језда их водила,
јер је рођен Спаситељ народа.
Но да видиш несрећног Ирода,
зла га мржња води до пропасти,
препаде се да не оде с власти.
Он Исуса хтједе да убије,
али гдје је, тачно знао није,
па сву дјецу он редом убија,
али Исус, Јосиф и Марија
у Египат тада преселише
од Ирода тако се спасише.
Анђео ће Господу јавити,
када назад могу се вратити.
Када Ирод коначно умрије,
опасности више било није,
па се Јосиф врати с породицом,
са Исусом и с Богородицом.
Настанише се у Назарету,
а Исусу Божијем дјетету,
мајка бјеше увијек при руци,
у весељу, радости и муци.
Он је прво чудо учинио,
када с мајком на свадби је био,
ту нестаде вина сватовима,
па на молбу мајке је пред свима:
претворио у вино је воду,
наочиглед присутном народу.
После многа чуда је чинио
болесне је људе лијечио,
Син Божији имао је дара,
васкрсао он је и Лазара.
Људима је често бесједио
и о Богу њима говорио.
Но, међутим и људи гријеше,
на крсту га они разапеше.
Ту је мајка поред крста била
и Богу се Господу молила,
а Христос јој рече у мукама:
„Мила мајко нећеш бити сама,
апостол ће Јован син ти бити,
до смрти ће он тебе пазити“.
А, Јовану он са крста вели:
да му чува мајку, он то жели.
Све је тако Јован учинио,
Марију је до смрти пазио.
У Сиону Марија је била,
и болесне људе лијечила,
милостива била и блажена,
сиромашним тога је времена,
помагала колико је могла,
многима је несрећним помогла.
Свједочанство и једно постоји
у старости кад се упокоји,
Исус Христос њено је тијело,
на небеса однио цијело.
Са небеса јавила се свима
говорећи тад апостолима:
„Радујте се, јер сам ја са вама
у све дане!“,  земљом, висинама.
Апостолско озари се лице,
„Помози нам ти Богородице“,
апостоли сви јој се молише
и цијели народ подучише:
о њеноме славном Васкрсењу
и Господу једином спасењу.
Марији су нам Богородици,
посвећени сљедећи празници:
Госпојина Мала, Ваведење,
Госпојина Велика, Сретење,
посвећене су Благовијести 
јер Гаврило је обавијести:
да ће родит она Спаситеља,
Божија је то воља и жеља.
Човјечанство она је спасила,
Спаситеља Исуса родила.
Хвала теби Пресвјатаја Дјево
молим ти се и ја мали ево
да ми будеш вазда у помоћи,
сви чекамо кад ће Христос доћи,
да пресуду донесе живима,
а и оним нашим умрлима.
Да нас Христос све у вјери спаја,
јер његовом Царству нема краја.

СВЕТА ГОРА

Пред Богом је једино и прво
православно то полуострво,
преко мора њему се долази,
на сјеверу Грчке се налази,
то је Атос или Света Гора,
православља ту нам свиће зора.
Око ове наше Свете Горе
простире се све Егејско море,
цијело је оно православно,
а Кареја сједиште је главно.
По једноме предању староме,
Свете књиге писаше о томе,
Марија је Пресвета пловила,
у броду је морем крстарила
из Јопе је према Кипру пошла,
али кад је до Атоса дошла, 
олуја је брод ту њен скренула,
као да је предсказање чула,
уз велику олују и муку,
усидри се ту на Клемент луку.
Светој Гори кад је приступила,
Исуса је Сина замолила,
да ту земљу у њен врт претвори,
по цијелој овој Светој Гори:
„Учини ми то Исусе Сине“,
затим глас се зачу са висине:
„Ево мајко и милости моје,
нека ово мјесто буде твоје
насљеђе, а и твој врт спасења,
рај на земљи и мјесто поштења,
рај и небо нека се покаже,
за све оне што спасење траже“.
Ту је Јован с њом апостол био
и о овом свима свједочио.
Марија је задивљена била
Свету Гору је благословила,
све од тога тренутка и тада,
Света Гора наша је до сада,
Свето мјесто, врт Мајке Божије
ту женама другим приступ није.
Срећи овој није било краја,
ту се небо са земљицом спаја,
ту монаси многи боравише,
манастири ту се изградише,
Двадесет је ту сад манастира,
ради Бога и Божијег мира.
Многе земље наше православне,
историје јуначке и славне,
манастире ту своје имају,
православље да своје чувају,
Румунија, Бугарска, Србија,
славна Грчка и моћна Русија.
Традиција православна стара,
српског ево ту и Хиландара,
задужбина то је Немањића,
светитеља наших и племића.
Ту је Свети Сава боравио
Симеон се и замонашио.
Ту молитве стижу у висину,
монаха је српских ту стотину,
што се моле и ноћу и дању,
православном нашем благостању.
Бога драгог поштују и воле
за српство се непрекидно моле,
за спас нашег цијелога рода,
православног српскога народа.
Монаси су наша браћа драга
и народа српског права снага,
они српство вежу с небесима
и моле се за спас свим Србима.
Егејско се заталаса море,
кад зазвоне звона Свете Горе,
и са нашег славног Хиландара,
и сад као у времена стара.
Ту су многе сада испоснице,
а и Светог Саве су поснице,
гдје монаси строго се подвижу,
а молитве у небеса стижу.
Православне ту горе свијеће,
ради нашег напретка и среће,
непрекидно ту тамјан мирише,
са плућима ту се пуним дише.
Хвала теби са висине Боже,
православљу што своме поможе,
да овакву има Свету Гору
у Егејском сланом, топлом мору,
а за коју васиона знаде,
монаха је преко дв’је хиљаде,

All-focus

БИОГРАФИЈА КЊИЖЕВНИКА САШЕ НИКОЛИЋА

Саша Николић је рођен 3. јануара 1975. године у Олову, општина Олово, од оца Љубомира и мајке Невенке.

Као војник Војске Републике Српске учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату у којем је на бранику свога села и отаџбине рањен два пута. Од 1996. године запослен је у МУП-у Републике Српске.

Припадник је елитне полицијске јединице Жандармерије Републике Српске.

Од 12. јануара 2012. године предсједник је црквеноопштинског управног одбора црквене општине Олово, за храм Вазнесења Господњег у Дрецељу.

Један је од оснивача и предсједник Српског православног удружења “Светосавље“ формираног у Палама на Савиндан 2019. године поводом 800 година од аутокефалности Српске православне цркве.

Организатор је бројних културно-умјетничких програма на подручју Републике Српске и дијаспоре.

До сада је објавио десет књига: Срби – Дрецељ и Дрецељани,Живот у пјесми, Црква у Дрецељу, Паљанска полиција, Орлови лављег срца, Православље, Успјешни људи, На бранику отаџбине, Жандармерија и Светосавље.

Добитник је бројних домаћих и међународних одликовања и награда за епску поезију.

О жењен је Горицом Павловић (1986) из Рудог, са којом има четворо дјеце: кћерке Невену (2007) и Марију (2012) и синове Василија (2008) и Ђорђа (2010). Са породицом живи у Палама.