Интервју са Владимиром Кршљанином

Глас академске Србије:
-Поштовани академиче Кршљанин, повод за овај разговор је покретање новог часописа „Глас академске Србије“, а покретач је издавачка кућа Глас Србије. Ви сте осведочени пријатељ наше куће и први сте у низу академских грађана Србије са којим разговарамо. Молимо Вас да за читаоце „Гласа академске Србије“, представите рад Ваше академије.
Честитам Вам на одлуци да покренете такав часопис. Друштвени живот у Србији је нажалост, сувише комерцијализован, што је супротно нашем бићу и нашој традицији. Зато је свака афирмација духовних вредности и достигнућа добродошла.
МСА је основана 18. маја 1992. године у Москви, на иницијативу водећих руских, српских и придњестровских научника и културних посленика. Дакле, настала је у најдраматичнијем тренутку за словенски свет, инспирисана отпором западној агресији који је херојски пружан у Историјској Србији и у Придњестровљу. До данас, МСА је постала респектабилна организација која окупља истакнуте научне и културне ствараоце из свих словенских земаља.

Глас академске Србије:
Које су идеје и шта је трајни задатак МСА?
МСА се темељи на славјанофилским идејама, она тежи јачању братства словенских народа око природног стожера – великог руског православног народа. Како једино може и мора бити – братска љубав, сарадња и узајамно поштовање у оквиру православне саборности. Тиме помажемо пре свега себи, јер 300 милиона Словена представљају огроман и по много чему јединствен стваралачки потенцијал. У читавој својој историји, а нарочито драматично у 20. веку, словенски и православни свет изложени су свим видовима западне агресије. Данас је лако разумети зашто је то тако. Ми представљамо саборну, стваралачку, праведну, духовну и моралну цивилизацију, којој је страно свако насиље над људским животом и достојанством. Они који желе да очувају поредак заснован на насиљу, пљачки и израбљивању, настоје да нас дискредитују и униште. Зато идеје за које се боримо имају спасоносни значај за цео свет.
Основни задатак МСА је садејство координацији научно-техничке и културно-стваралачке сарадње словенских народа, организовање заједничких фундаменталних и истражвачких научних активности у најважнијим областима природних, техничких, медицинских, пољопривредних, друштвених и хуманитарних наука, као и допринос развоју образовања, уметности и културе словенских народа. Посебна пажња се посвећује осмишљавању и очувању традиционалних културно-историјских, духовних и материјалних вредности словенских народа.
Желимо препород националне самосвести, тежимо формирању нових генерација, способних да у својим животним приоритетима хармонично уједине слободни развој личности са сталном бригом за срећу своје породице и свог народа.
Наравно, залажемо се и за државне интеграције на словенском, евроазијском простору.

Глас академске Србије:
Опишите нам потенцијале МСА – на нивоу целе академије и посебно њеног Српског одељења.
У овом тренутку МСА има око 175 чланова из Русије, Белорусије, Бугарске, Киргизије, Македоније, Србије, Украјине, као и Придњестровске и Доњецке републике. Међу преминулим и живим члановима академије налазе се руски патријарх Алексиј II и српски патријарх Павле, па затим Јуриј Бондарјев, Николај Бурљајев, Валериј Ганичев, Алексеј Громико, Михаил Дељагин, Константин Затулин, Анатолиј Карпов, Вјачеслав Кликов, Михаил Ножкин, Борис Олијник, Олег Платонов, Александар Проханов, Благовест Сендов, Всеволод Чаплин…
Наше Српско одељење, осим Патријарха Павла, памти и друге своје бесмртне великане као што су Десанка Максимовић, Милић од Мачве, Стево Жигон, Милосав Бабовић. Данас одељење има 12 чланова – од славних научника Смиље Аврамов, Василија Крестића и Радмила Маројевића, преко познатих писаца Комнена Бећиревића и Зорана Костића, све до научних радника у напону снаге, као што су Срето Ного и Зоран Милошевић и до политички ангажованих интелектуалаца, као што су Живадин Јовановић и Војислав Шешељ. Очекујемо да ће ове године, на скупштини МСА у Москви бити изабрани нови чланови из Србије.

Глас академске Србије:
Упознајмо читаоце да је председник МСА Сергеј Бабурин.
Закон о породици који се спроводи у Русији направио је управо г. Сергеј Бабурин. Можете ли нам рећи како се у Русији спроводи закон популационе политике?
Сергеј Бабурин је велико име руског научног и политичког живота, истакнути правник, аутор много књига. Али за нас, он је пре свега један од највећих и најактивнијих пријатеља у братској Русији. Долазио је код нас и 1999. под бомбама, али и ове године на Сретење, само да би, у име академије и своје, честитао 100. рођендан нашој драгој Смиљи Аврамов, која је доајен целе МСА.
Са својом огромном позитивном енергијом и предузимљивошћу, Сергеј Бабурин је доласком на чело МСА 2015. године удахнуо нови живот нашој академији. То је обавезало и наше Српско одељење да се избори за онолики реални утицај у Србији, колико је поштовање према нама у словенском православном свету.
Русија је успела да изађе из „демографске јаме“ и обнови позитивни прираштај становништва огромном и усредсређеном активношћу свих најважнијих сегмената власти, како државне – пре свега извршне на чијем је челу председник Владимир Путин, законодавне, у којој је више година запажену улогу играо Сергеј Бабурин, тако и црквене. Русија је данас на најбољем путу да оствари све оно зашта се ми у МСА залажемо, али и да буде спаситељ и путоказ за целу људску цивилизацију.

Глас академске Србије:
Како да данас у двадесет првом веку дефинишемо српски национални интерес?
Шта би требало да су нам приоритети, а шта циљеви?
Нажалост, кривицом наших „западних пријатеља“, у државно-правном смислу, враћени смо 100 година уназад! (Ко ли уопште помишља да они неком могу донети напредак?!) Дакле, опет ОСЛОБОЂЕЊЕ и УЈЕДИЊЕЊЕ! А да бисмо то остварили, потребна су два предуслова: први, да се поново и поносно сјединимо са православним словенским ВРЕДНОСТИМА, које смо и испуњавали и стварали, кроз Нови и Косовски завет, а које су се потврдиле као универзалне вредности људске цивилизације (што подразумева и да одустанемо од безумног покушаја интегрисања у не само нама, него и опстанку човечанства непријатељски западни свет који се руши у руглу и срамоти), и други, да остваримо ефективно војно-политичко савезништво са Русијом, које ће нас ојачати и морално и духовно, али и економски и војно, без чега нећемо бити у стању да поновимо подвиг наших предака – ослобођење и уједињење.
Ако треба да се изразим у складу са терминима из Вашег питања, онда су наш национални интерес – наше вредности, национални приоритет – савезништво са блискима и дистанцирање од непријатеља, а национални циљеви – ослобођење и уједињење.

Глас академске Србије:
С обзиром на дешавања на КиМ (напад на српске званичнике, убиство Оливера Ивановића), предвиђате ли потенцијалну дестабилизацију ситуације на Балкану?
Ако се будемо придржавали наших поменутих интереса, приоритета и циљева, дестабилизација ће остати само потенцијална и неће се остварити. Када је у питању Косово и Метохија, важно је издржати око годину дана, док не започне реални мултиполарни расплет светског чвора. Зато се наши непријатељи – ментори и инвеститори отимања Косова и Метохије, носиоци крсташког рата против православног Балкана, толико журе и покушавају да нас обману да сами овековечимо резултате њихове агресије. У новим односима који се очекују у свету, САД ће изгубити интерес да вештачки одржавају у животу криминалну нарко-квазидржаву коју су успоставли на Косову и Метохији. Ипак, они нам Косово неће вратити на тацни. Зато је савезништво са Русијом од кључног значаја.

Глас академске Србије:
Који је Ваш став о најновијем нападу на Сирију и како Западне земље да избегну даљу ескалацију, укључујући и било какав неочекивани сукоб САД и суперсиле Русије?
Постоје и друга потенцијална жаришта у свету – на Далеком Истоку, у Латинској Америци, Украјини, али је сиријска криза по много чему најкомплексније од свих. Она је „врх леденог брега“ који обухвата читав Блиски Исток, Медитеран, па и наш регион. Ту су се сконцентрисали сви негативни производи политике западних елита последњих столећа, које је тешко побројати – освајање ресурса, вештачки ратови и „револуције“, исламски екстремизам и тероризам, напад на православље… Као високоморална суперсила, Русија је показала да је у стању да успешно излази на крај и са таквом концентрацијом западног зла.
Зато је уследио, у очајању моћног губитника, низ опасних западних провокација (афера Скрипаљ, ракетни напад на Сирију лажним поводом), који мора бити прекинут, да би се избегле опасности по свет. А сигуран сам да ће Русија и Кина наставити да се понашају смирено, како и доликује јачем, а и да су спремне да агресивној западној политици омогуће „часну капитулацију“. Ако огорчена борба за власт, која је у току унутар западних елита, не заустави провокације и агресију, није искључено ни да ћемо присуствовати неком новом Нирмбергу.

аутор: Маја Ковачевић