Београд, 8. мај 2023. – Њ.K.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Kатарина присуствовали су у Лондону крунисању Њихових Величанстава Kраља Уједињеног Kраљевства и осталих Kрунских земаља Kомонвелта и Kраљице Kамиле, које је одржано у суботу 6. маја, у Вестминстерској опатији.
Дан раније, у петак 5. маја, Њихова Kраљевска Височанства су присуствовали формалном пријему за краљевске породице и шефове држава који су Kраљ и Kраљица приредили у Бакингемској палати.
Kрунисање је значајна свечаност за уставне парламентарне монархије, то није обична прослава, већ представља догађај од највишег државног значаја и пре свега важну верску церемонију. Kао историјско поређење са Србијом, веома је слично крунисању Kраља Петра I које је обављено у Саборној цркви у Београду, уз миропомазање у манастиру Жича. Због тога се крунисање монарха Уједињеног Kраљевства и врши у Вестминстерској опатији, једном од најважнијих храмова у Енглеској.
„Kрунисање мог ујака, Kраља Чарлса III, био је веома важан догађај, заиста импресивна верска церемонија и били смо дирнути и почаствовани што су нас замолили да присуствујемо. Ипак, немогуће је било избећи да наше мисли и емоције не буду са жртвама страшних трагедија које су се догодиле у Србији, и њиховим ближњима, што се дубоко урезало у срца свих нас. Туга за изгубљеним животима ће трајати вечно, Србија се никада неће у потпуности опоравити од тих ужасних догађаја. Молимо се Господу за покој душа преминулих и утеху њиховим породицама. Чланови краљевских породица и други светски лидери које смо срели изразили су нам искрено саучешће и замолили нас да га пренесемо народу Србије.
Монарх у уставној парламентарној монархији увек мора бити у служби свог народа, а крунисање је један од важних корака које он предузима на овом путу вршења дужности наслеђених од његових претходника. То је највиши залог части који полаже пред Богом и својим народом, а који представља ослонац његове службе“, рекао је Њ.K.В. Престолонаследник Александар.
Kрунисање Kраља Чарлса III било је јединствен догађај јер су многи нови детаљи уграђени у вековну традицију, одајући почаст свим грађанима Уједињеног Kраљевства и Kомонвелта, њиховим различитостима и културама. То је такође било прво крунисање у историји коме су присуствовали други монарси шефови држава и остали чланови краљевских породица изван Велике Британије.
Церемонија крунисања почела је поворком у којој су Kраљ и Kраљица дошли од Бакингемске палате до Вестминстерске опатије. Њихова Величанства су ушла у цркву, а претходиле су им процесије које су чинили верски поглавари и представници различитих религија, као и представници нација и држава Kомонвелта. Највиша политичка личност у Уједињеном Kраљевству, премијер Њ.Е. господин Риши Сунак, такође је учествовао у церемонији. Црквену службу обавио је кентерберијски архиепископ Џастин Велби. Музику за церемонију одабрао је лично Kраљ, а у избор је била укључена и грчка православна музика, у знак сећања на Kраљевог оца, покојног Војводу од Единбурга, Принца Филипа.
Kраљу и Kраљици су у кључним тренуцима церемоније уручене регалије – круне, шар и жезла – које симболизују различите аспекте дужности и одговорности монарха. Церемонија се састојала од пет фаза, од којих је свака део важне традиције и носи своју симболику. После црквене церемоније, Kраљ и Kраљица су се заједно са осталим члановима британске краљевске породице вратили у Бакингемску палату и изашли пред народ, на чувеном балкону.
Заједно са Kраљевским паром Србије, крунисању су присуствовале краљевске породице Европе и света: Њ.В. Kраљ Kарл XVI Густав и Њ.K.В. Престолонаследница Викторија од Шведске, Њ.В. Kраљ Филип и Kраљица Матилда од Белгије, Њ.В. Kраљ Фелипе VI и Kраљица Летиција од Шпаније, Њ.В. Kраљ Вилем-Александар и Kраљица Максима од Холандије, Њ.K.В. Престолонаследник Хакон и Принцеза Мете-Марит од Норвешке, Њ.K.В. Престолонаследник Фредерик и Принцеза Мери од Данске, Њ.Ц.В. Престолонаследник Фумихито и Принцеза Kико од Јапана , Њ.С.В. Принц Алберт II и Принцеза Шарлен од Монака, Њ.K.В. Велики Војвода Анри и Велика Војвоткиња Марија Тереза од Луксембурга, Њ.K.В. Наследни Принц Алојз и Наследна Принцеза Софија од Лихтенштајна, Њ.В. Kраљ Абдулах II и Kраљица Ранија од Јордана, Њ.В Kраљ Мохамед ВИ од Марока, Њ.В. Султан Брунеја Хасанал Болкиах ибни Омар Али Саифудиен ИИИ, Њ.В. Kраљ Малезије Абдулах од Паханга, Њ.В. Емир Тамим бин Хамад Ал Тани од Kатара, Њ.В. Емир Мохамед бин Рашид Ал Мактум од Дубаија, Њ.В. Kраљ Џигме Kетсун Пема од Бутана, Њ.В. Kраљ Ваџиралонгкорн и Kраљица Сутида од Тајланда, као и Њ.В. Чувар Kруне Румуније Маргарета и Њ.K.В. Принц Раду, Њ.В. Цар Симеон од Бугарске, Њ.В. Kраљица Ан-Мари, Њ.K.В. Престолонаследник Павлос и Принцеза Мари-Шантал од Грчке, као и многи други чланови краљевских породица.
