Oпело сликару Љуби Поповићу

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је опело прослављеном ликовном уметнику и дописном члану Српске академије наука и уметности Љубомиру Љуби Поповићу у храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештенства Архиепископије београдско-карловачке, Митрополије црногорско-приморске и епархија Западноевропске и Ваљевске.

У молитви за покој душе једном од најпризнатијих стваралаца новијег доба учествовали су чланови породице, министар културе Владан Вукосављевић, бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић, академик Матија Бећковић, заменик градоначелника Ваљева Драган Јеремић и низ јавних личности и поштовалаца знаменитог Ваљевца и грађанина света.

Његовим платнима дивили су се на свим меридијанима. Пола века стварао је у Паризу, одвајкада познатом по престижним галеријама, у чијим су каталозима место завређивали они најбољи. Они, који су имали дара, знања и смелости да у своје биће до танчина проникну и бојама искажу све дубоко унутар душе проживљено. Оригинално и надахњујуће. Савременици ће га памтити као бунтовног, помало неприлагођеног. Ипак, снажно свог, јединог и непоновљивог. За његове Ваљевце, био је и остао „Љуба“ – господин, интелектуалац, а опет човек из народа. Овдашња калдрма никад му из срца није изашла. Враћао јој се годинама и данас заувек вратио. У његове Брђане, да почива тамо где се као уметник и родио. У граду, коме је подарио прегршт изложби и сталну поставку у Модерној галерији, коју је средином осамдесетих основао. Да се млади уметници имају где са својим поштоваоцима сабирати…

-Човек је биће, које је Господ по слици Својој створио и дужан је да Му се уподобљава. Сваки се човек са разним даровима рађа, а дела његова о њему говоре. Брат у Христу, Љуба Поповић своје таленте је умножио. Постао је чувен у земљи Србији, коју је волео, а и у свету се прославио. Отишао је пред прелепо лице Божје и нека га Господ удостоји да се обрадује у вечности, беседио је Епископ ваљевски г. Милутин приликом опела Љуби Поповићу у Саборном храму.

Ваљевска нахија, гласовита, јуначка и честита, испраћа на вечни починак једног од њених највећих изданака у 20. веку – Љубу Поповића. Жеља да почива у свом Ваљеву, оживљава добро знану мудрост ловћенског тајновидца Његоша: „где је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине“, део је дубоко емотивног слова протојереја-ставрофора др Велибора Џомића, свештеника из Подгорице. Иако је из Ваљева давно отишао, увек му се враћао са великом љубављу и поштовањем, чувајући своја сећања онаквим каква их је понео, када се пре пола века отиснуо у „град светлости“.

-Многи нису разумели његово сликарство, али су слушали његове поучне речи и разумели његову љубав према својој земљи, народу, Ваљеву и према свим вредностима цивилизације. Није био згрчен само у Ваљеву, његов је био читав свет. У његовим делима осликана је апокалипса нашег времена, коју је он видео… Данас у овом храму, у овом граду, над којим бдију два духовна горостаса(Свети владика Николај и ава Јустин), који прибира своје синове и кћери, данас је прибран и брат Љуба да одавде свима нама шаље своју поруку. Ваљево је данас сачувало образ Србије, показавши како се односи према онима који су отишли из Србије, а у њу се вратили, закључио је прота Велибор Џомић, уз молитве Господу да подари снаге честитој породици Поповић да преболи губитак.

По завршетку молитве за покој душе, сви учесници сабрања опростили су се од Љубе Поповића целивом крсног знамења. Поворка се потом упутила у насеље Брђани, где је велики уметник сахрањен.